Берлин — Већина немачких професора економије (61 одсто) подржава подизање старосне границе за пензионисање на изнад 67 година, показало је ново истраживање.

(Foto: Thinkstock.com)
Да граница за пензионисање треба да буде 67 година, као сада, сматра 37 одсто економиста док непуних 2 одсто мисли да треба да буде враћена на 65 година, саопштио је данас угледни немачки институт Ифо.

Већина економиста у Немачкој залаже се или за повезивање границе за пензионисање са очекиваним животним веком или за старосну границу за пензију између 68 и 70 година.

У овомесечном истраживању панела економиста института Ифо и листа Франкфуртер алгемајне цајтунг учествовали су професори економије са немачких универзитета који су одговарали на питања о граници за одлазак у пензију, одрживости пензијског система и реформи.

С обзиром на демографске промене у Немачкој, питање пензија вратило се у политичке дебате и свакако би могло постати кључно пред изборе за Бундестаг 2017. године.

То питање такође је значајно за јавне финансије јер су пензије највећа ставка у расходима у немачком савезном буџету. Већи део те потрошње иде на субвенционисање универзалне пензијске шеме.

„Невероватно је колико много колега подржава подизање старосне границе и колико их пензионисање са 63 године сматра грешком економске политике. То политичарима треба да буде тема за размишљање“, рекао је директор Ифо Центра за јавне финансије и политичку економију Никлас Потрафке.

Како је саопштио институт Ифо, 66 одсто чланова панела потпуно се слаже да је „увођење старосне границе од 63 године без одбитка од пензије после 45 година уплаћивања доприноса грешка економске политике“. Са тим се делимично слаже 19 одсто учесника у истраживању.

Иза таквог резултата крије се чињеница да се велика већина економиста не слаже са ставом да је садашњи пензиони систем „постављен да буде одржив и да може да гарантује пензије довољно високе за живот“.

Као инструмет за одрживо финансирање пензионог система на дуги рок 85 одсто анкетираних види подизање границе за одлазак у пензију. Као други фактори наводе се ниже пензије (35 одсто економиста), повећање пензијских доприноса и пореза (24 одсто).

Када је реч о реформи пензијског система, економисте су питали да ли су за опцију обавезних приватних или корпорацијских пензијских планова. Ставови су подељени и 42 одсто се потпуно или делом слаже да то треба да буде обавезно за све, исти проценат се не слаже а остали су неодлучни.

На питање да ли број деце коју неко има треба да утиче на висину његове пензије 55 одсто испитаника је одговорило да се потпуно или делом слаже за увођење те опције а 32 одсто је потпуно или делом против.

0 гласовa