Београд — Немогуће је да нека држава постане нова чланица ЕУ, пре новог буџетског периода ЕУ 2021. године, изјавила је шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић.

Foto: Thinkstock

„То је просто правило и даље од тога не може“, рекла је Мишчевићева и додала да се не би бавила рачунањем када ће Србија постати чланица ЕУ, јер то и не зависи само од Србије.

„Наше је да урадимо посао, да достигнемо одређени степен вредности који ће мени – грађанки Тањи Мишчевић, не шефици преговарачког тима – бити оно што задовољава мој живот у Србији 21. века“, рекла је Мишчевићева на округлом столу „Шта нас чека у поглављима 23 и 24“, одржаном у Прес центру Тањуга.

У том смислу, каже Мишчевићева, мање јој је важан датум уласка у чланство, јер је и немогуће да нека држава постане чланица пре новог буџетског периода 2021. а да је битно достићи одређени степен европских вредности.

Према њеним речима, концепт европских вредности дуго је био недефинисан, тек заправо последњим споразумом од 2007. из Лисабона постоји јасно набројено шта су европске вредности, које су се пре подразумевале.

„Мир, слобода, безбедност, демократија, владавина права, стабилне институције, тржишна економија заснована на конкуренцији и многе друге ствари, то су европске вредности и сада када их погледате, то су дубоко укорењене наше вредности, и традиционално и историјски, религиозно и просторно, како год, али смо на њих помало заборавили“, сматра Мишчевићева.

Како је истакла, процес приступања ЕУ треба да нам помогне да их прихватимо, да им припадамо, а не да нам их неко намеће као услов, већ што су нам потребне да „имамо за шта да се ухватимо“.

Сматра да ће се врло често чути да је Европа безбедносни, мировни, економски пројекат, али да је заправо њена суштина, да су се они окупили око вредности које су неспорне за државе које су формирале три заједнице.

Председница Савета за спровођење акционог плана за поглавље 23 Милица Колаковић Бојовић као једну од озбиљних опасности по процес евроинтеграција навела је збуњивање грађана.

„Мој утисак је да грађани и даље заиста суштински не разумеју шта доноси процес евроинтеграција, а не разумеју првенствено због тога што их представници власти, не само тренутне, него и претходне и оне пре тога, збуњују, када је у питању процес европских интеграција“, рекла је Бојовићева.

Сматра да су изјаве које долазе из различитих извора врло често контрадикторне и фокусиране на дневнополитичке потребе, док, како је рекла, грађани остају потпуно збуњени и ускраћени за информацију шта је заправо суштина процеса о ком се данас говори.

„Мислим да јако недостаје у јавности отворене приче о суштини процеса евроинтеграција, о суштинским променама, о суштинском бољитку до којег тај процес може да доведе, уколико тај процес резултира истинским променама у институционалном склопу и у начину размишљања“, рекла је Бојовићева.

Према њеном мишљењу, недостаје некакав апел да представници институција отворено говоре грађанима о томе, мада каже и да постоји реална могућност да можда ни сами представници институција не разумеју шта стоји иза процеса европских интеграција.

„Просто, није увек ствар политике, или зле намере, али то није процес испуњавања захтева које стављају пред нас, него процес где заиста можемо да извучемо суштинске бенефите“, рекла је Бојовићева.

Скуп је одржан као део пројекта Центра савремене политике и Фондације Конрад Аденауер „Према Европи“.

извор:www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=12&nav_category=1262&nav_id=1165220

1 глас