Испред споменика путницима убијеним у возу у НАТО бомбардовању поред моста у Грделици одржана је комеморација. Градоначелник Лесковца Горан Цветановић рекао је да ове „жртве не смеју да се забораве, иако Србија окреће ново поглавље у својој историји“.

- Подаци о погинулима и повређенима нас опомињу и након 16 година ми осуђујемо ово насиље. Србија ће се својих страдалих грађана увек сећати достојанствено – рекао је Цветановић и додао да је у Грделици погођен међународни путнички воз и да број жртава никада није утврђен.

Генерални директор Железница Србије Мирослав Стојчић рекао је да за овакве ситуације постоје само две речи „да се не заборави и да се не понови“.

Венце на споменик погинулима у возу положили су и припадници војске, полиције, удружења бораца, политичке странке и породице страдалих. На Ускрс 12. априла 1999. године из НАТО авиона испаљене су четири ракете, две су погодиле воз, а две мост.

Међународни воз је саобраћао до Ристовца, тачан број жртава никада није утврђен, а међу осталим путницима у возу су убијени и тек венчани Ана Бјелетић и Иван Марковић. Она из Лесковца, он из Владичиног Хана, упознали се и заволели на факултету, студирали хемију и обоје је завршили као изузетни студенти.

Нико до сада није поднео тужбу због убиства цивила у возу код Грделице. У то време неки до челника локалне власти у Лесковцу из СПС-а забрањивали су лекарима лесковачке болнице да дају податке новинарима о броју пронађених остатака погинулих и о повређенима. Ти су и сада на власти, само као чланови друге странке.

Лажи генерала Кларка

Правдајући се због злочина у Грделици генерал Весли Кларк, тадашњи главнокомандујући НАТО снагама изјавио је да је „воз ишао превише брзо, а бомба била превише близу циља да би могла да се откаже“. НАТО је, да би оправдао напад на путнички воз, у којем су живе изгореле или масакриране цивилне жртве, и потврдио исказ генерала Кларка, приказао видео-снимак начињен камером на авиону. Међутим, утврђено је да је видео-снимак чак 4,7 пута убрзан, о чему је у јануару 2000. године опширно писао немачки „Франкфуртер Рундшау“.

Костур ракетираног воза је, после неколико година уклоњен, а неки од високих међународних званичника из европских земаља су тада, боравећи често на југу Србије због сукоба око Бујановца и Прешева, дописнику „Вести“ рекли да је срамота што ту није остао заувек и сведочанство о страдању цивила. Ти званичници иначе долазе из земаља чланица НАТО. У лесковачком крају људи се и данас сећају злокобног зујања ракета које су чули пре но што је воз погођен.

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/484939/Nepoznat-broj-zrtava-zlocina-u-Grdelici

Прочитај без интернета:
0 гласовa