Према статистичким подацима држава ЕУ, Швајцарске и Норвешке, у тим државама живи 670.514 српских држављана. С друге стране, амбасаде наше земље располажу са „оквирним“ бројем од 1.167.936 грађана. Разлика је близу пола милиона, односно, за 497.422 особе.

Највише Срба у Немачкој: Конференција Управе за дијаспору
Ти подаци су опет значајно већи од оних који показују резултати пописа који је спровела Србија 2011. којим је пребројано 313.411 држављана Србије у Европи.

Према речима Миодрага Крецуља, аутора и реализатора пописа, до овако велике разлике између званичних података и процена амбасада је дошло јер су амбасаде у обзир узимале и грађане који ниси искључиво држављани Србије и који су се обраћали за помоћ и савете.

– Бројка од 1.167.936 грађана није званичан податак амбасаде и треба је третирати искључиво као процену – рекао је Крецуљ.

Двојно држављанство
– У Немачкој нема двојног држављанства. У изузетним случајевима закон одобрава двојни статус познатим научницима, уметницима, спортистима. Од 2000. до 2002. немачко држављанство је узео 30.151 српски држављанин, а од 2003. до 2014. њих 79.543, што је укупно 109.694, наводи се у истраживању.
Најважнији разлог „конфузије“ је статусна еволуција Републике Србије од СФРЈ, СРЈ и СЦГ, што је довело до конфузије и ставило на озбиљно искушење све статистичке заводе и институте, да би након 2008. године и самопроглашења самосталности „Републике Косово“ сва лица са те територије била званично квалификована као „Косовари“, без обзира на етничко порекло и исправе које поседују – наводи Крецуљ у резимеу.

У Немачкој је центар српске дијаспоре и тамо живи 220.908 држављана Србије, али је бројка према речима Крецуља већа бар за 260.000.

– У последњих десет година око 110.000 људи је узело немачко држављанство, а процене су да од 1990. године корпус од 150.000 српске деце има немачко држављанство – истиче Крецуљ.

Овај попис дијаспоре, истакао је Крецуљ, не би угледао светло дана да није било разумевања и свесрдне подршке пре свих Вукмана Кривокуће из Управе за дијаспору и Србе у региону, Бојане Пејчић, директорке канцеларије за дијаспору у Нишу, као и председнице омладинског Центра за демократију у Нишу Милене Ђелић.

После Немачке, највише српских држављана је у Аустрији, затим следе Швајцарска, Француска и Италија, док их је најмање у Естонији, Летонији и Литванији, укупно 21 особа.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/600969/Nestalo-pola-miliona-Srba

0 гласовa