Братислава — Србија треба сама да одлучи о будућности – да ли жели неутралност или одржавање војне вежби с Русијом, каже Роланд Фројденштајн из Вилфред Мартенс центра.

Ако одржи неутралност – која иде на руку Русији – то неће помоћи њеном приближавању Западу, јер неутралност у том конфликту није могућа, сматра Фројденштајн.

„Неке земље чланице ЕУ, које су и веома активне чланице НАТО, почеће да се питају какве су стратешке намере политичке елите и странака у Србији“, рекао је он у интервјуу објављеном данас за портал „Јуропеан Вестерн Балканс“ (Еуропеан Wестерн Балканс).

Овај експерт сматра и да ће можда чланство Црне Горе у НАТО-у помоћи да се неки људи у Србији убеде да има смисла придружити се војној алијанси.

Фројденштајн, који је директор за политику у Вилифрид Мартенс центру за европске студије са седиштем у Бриселу, у интервјуу за ЕWБ на недавно одржаном безбедносном форуму ГЛОБСЕЦ у Братислави, осврнуо се и на кључне спољне претње по наш регион.

У том контексту, издваја Русију за коју каже да „води свој рат против Запада на Западном Балкану као што то чини и у другим деловима света“.

„Најопасније је то што Русија једноставно користи сваки аспект етничких тензија или политичке дестабилизације било које врсте сукоба у сопствену корист, што значи – на штету Запада и либералне демократије. То је најмоћнији спољни утицај на Балкану, којем се морамо на неки начин супротставити“, истиче Фројденштајн.

Иако сматра да је дугорочна стабилност у нашем региону важнија од краткорочне, он са жаљењем констатује да је „лакше нешто разградити него изградити“ што, како наводи, Русија и те како користи.

Као кључне елементе противтеже лидерима које би могао „завести руски корумпирани ауторитарни модел“, види невладине организације и цивилна друштва, али сматра и да би требало „условити будућу сарадњу у процесу приближавања западнобалканских земаља ЕУ“.

„Ако оне назадају, онда морају сносити неке директне негативне последице“, истиче он.

Фројденштајн каже и да ЕУ има извесну дилему на Западном Балкану – између краткорочне стабилности у региону, која подразумева да неће подсећати владе у региону на обавезе у погледу владавине права, и јасне поруке да без поштовања тих „правила игре“ нема дугорочне стабилности.

„То заправо није избор између стабилности и демократије, већ избор између краткорочне и дугорочне стабилности“, појашњава он.

Дугорочно, каже Фројденштајн, политички системи без гаранција и јасне поделе власти, слободних медија и снажних цивилних друштава, неће бити одрживи.

„Земља која није одржива демократија неће бити стабилна“, истиче овај експерт, који као кључне изазове на Западном Балкану тренутно види нестабилност, слабе демократије, недостатак владавине права и намерне покушаје спољних сила да додатно дестабилизују те земље.

Кад је реч о процесу европских интеграција, он указује да перспектива придруживања ЕУ не би требало да буде једини покретач реформи и модернизације на Западном Балкану.

При том подсећа да је пре 20 година у земљама Источне Европе главни покретач реформи и модернизације била њихова жеља да постану модерне европске демократије, а да је чланство у ЕУ било само инструмент.

„То у овом тренутку не видимо довољно на Западном Балкану. А то није зато што је ЕУ немарна или плашљива, или пак сита проширења, већ зато што је у тим земљама реформски процес у опасном застоју, а у неким случајевима је чак назадовао – повратком на ауторитарне облике управе“, упозорава Фројденштајн.

У томе, напомиње он, понашање ЕУ свакако није од помоћи, већ је, како закључује, главни задатак самих земаља на Западном Балкану -да поново убрзају реформске процесе и поврате замајац на том плану.

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=05&nav_category=11&nav_id=1268487

0 гласовa