Председник Прекршајног суда Милан Мариновић изјавио је данас да је за сада у поступку више од 200 предмета против родитеља који нису вакцинисали децу, а да је донета 21 осуђујућа одлука.

Мариновић каже да су у случајевима невакцинисања деце до сада донете 32 одлуке, али да нису све пресуде.

„Ту има 11 решења о одбачају захтева, а осталих 21 су осуђујуће одлуке од којих је у три случаја донета новчана казна, а у 18 изречена опомена учиониоцу“, рекао је Мариновић за РТС и додао да је у поступку за сада 209 предмета.

Пријаве против родитеља подноси здравствени инспектор при министарству здравља, каже он и додаје да када стигне захтев за покретање прекршајног поступка, обави се инспекцијска контрола и сачини записник о томе.

„Инспектор утврди на основу инспекцијске контроле да је уцињен прекршај, односно да постоји сумња да је учињен прекршај. Он сачињава захтев за покретање прекшајног поступка и као овлашћени подносилац подноси га надлежном прекршајном суду“, објашњава Мариновић.

На питање шта грађани који нису платили карту у градском превозу могу да очекују када стигну на границу, с обзиром да је многе забринула информација да неће моћи да пређу границу, председник Прекршајног суда каже да ако нема других проблема, без проблема могу да наставе пут.

„Ако имате неплаћену казну против вас се спроводи извршни поступак који је посебан део прекршајног поступка. Међутим, не можете бити враћени са границе“, каже Мариновић и додаје да та казна може, што је најчешће и случај, да буде замењена казном затвора по принципу 1.000 динара изречене казне – један дан затвора.

„Може бити замењена казном рада у јавном интересу, такоде по једначини 1.000 динара неплаћене казне – осам сати рада у јавном интересу, а може вам бити наплаћена и принудним путем посебно ако суд располаже податком да сте ви запослени. То знаци да вам може бити одбијено од зараде“, истиче.

Што се наплате казни од примене новог закона о прекршајима тиче, Мариновић каже да се нови закон примењује од 1. марта 2014. а да је наплата је пала у односу на 2016. а нешто је боља у односу на 2015.

„Креће се између 55 милиона и 60 милиона наплате месечно“, рекао је.

На питање застсо је пала, Мариновић каже да је у децембру прошле године објављена одлука Уставног суда, на иницијативу тадашњег заштитника грађана, који је прогласио да одредба цлана 338 Закона о прекршајима не важи, односно да је неуставна.

„Та одредба док је важила је значајно је доприносила бољој наплати због тога што су грађани да би регистровали или продужили важност саобраћајне дозволе или регистровали возило, продужили важност возачке дозволе или извадили нову, долазили у суд и плацали казну“, рекао је Мариновић.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:680543-%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-200-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BA%D1%83

1 глас