Београд – Да ниједан човек није добио посао, незапосленост би опет пала, јер се због емиграције број радно способних грађана Србије годишње смањи за 75.000; „Статистика незапослености ће бити још боља“, иронично каже Сарита Бардаш, ауторка анализе „Статистика и достојанствен рад“

У Србији је незапосленост на нивоу 10,6 одсто, објавио је пре неколико дана председник Србије Александар Вучић.

Он је додао да је то бројка са сезонски запосленим људима, али да би без сезонског утицаја незапосленост требало да буде на нивоу од 12 до 13 одсто. Он није рекао на који период се овај податак односи, док Републички завод за статистику тврди да још нема податке из Анкете о радној снази за друго тромесечје ове године. На крају првог квартала незапосленост је износила 14,6 одсто.

Невероватан пад незапослености са 25,5 одсто колико је забележено у априлу 2012. на ових за сада незваничних и прелиминарних 10,6 одсто изазива већ неколико година полемике између економиста, будући да привредни раст ни близу не оправдава овако велико смањење броја незапослених.

Економиста Љубомир Маџар истиче да подаци о незапослености делују неуверљиво, јер ако се незапосленост толико смањила, то би значило повећање запослености, а то би опет довело до повећања БДП-а.

Пад добрих, раст лоших послова

„Померање БДП-а се не слаже са овим појавама. Фискални савет је имао дискусију са Заводом за статистику и они тврде не само да кретање БДП-а није конзистентно са смањењем незапослености, већ ни уплаћени доприноси и порези на зараде не показују тако велики раст запослености. Стручна јавност је исказала сумњу у цифре о запошљавању“, напомиње Маџар.

Михаил Арандаренко, професор на Економском факултету у Београду, који се бави управо економијом рада, истиче да нико није доказао да подаци РЗС-а нису тачни, али нуди и објашњење ове појаве да БДП стагнира или споро расте, док незапосленост брзо пада.

„Економисти греше када тумаче статистику запослености. У Србији, као и у Европи, последњих година је на делу тренд смањења квалитета запослености. Све се лакше губи радно место, а онда породица мора да надокнади те приходе тако што ради мање плаћене, мање продуктивне послове са мањим бројем радних сати. Имамо ситуацију да расте број људи који су запослени, али укупан фонд радних сати није толико повећан“, објашњава Арандаренко, додајући да је ослабила заштита радних места, али и да се мења карактер послова па има све више људи који раде преко интернета.

„БДП и запосленост су се на овај начин раздвојили. Породице се боре да задрже стандард па их сада више ради, али слабије послове“, напомиње он.

Арандаренко истиче да је могуће да се незапосленост смањи са 14,6 одсто у првом кварталу на 10,6 одсто (уколико подаци РЗС-а оправдају изјаву председника) због сезонских послова који су Анкетом о радној снази далеко боље обухваћени него ранијих година.

Статистика приметила оне који су већ радили

„Тај бољи обухват се баш види из тих великих сезонских разлика у запослености. То је уобичајено у туристичким земљама, а и у нашој пољопривреди ради доста људи. Иначе, око четвртине раста запослености последњих година може се објаснити тиме што је статистика обухватила неформалну запосленост, односно статистика је приметила оне који су већ радили“, истиче Арандаренко.

Иначе српско тржиште рада карактерише веома велики удео неактивног становништва. Тако имамо податак из првог квартала да је незапосленост 14,6 одсто, а запосленост 44,2 одсто, док је стопа активности старијих од 15 година свега 51,8 одсто.

Сарита Бардаш, психолошкиња и ауторка анализе „Статистика и достојанствен рад“, у изјави за Данас указује на још један велики проблем нашег тржишта рада – све мање радника. У првом кварталу ове године незапосленост је најзначајније смањена у категорији 25-44 године старости, за 82.600 лица, при чему је већина тих лица статус незапослених заменила статусом неактивних, а не статусом запослених, каже се у Анкети о радној снази.

„Чак и да ниједан човек није запослен, код нас би била смањена незапосленост, јер велики број радно способних људи одлази. У 2016. години за 75.000 је смањен број становника између 15. и 64. године. Један мањи део се односи на наталитет, али велики део одлази у емиграцију. Статистика незапослености ће бити још боља“, иронично каже Бардаш.

Радиш домаћи с децом – запослен си

Она истиче и да се „пумпа“ неформална запосленост како би се побољшала статистика па је тако прошле године удвостручен број запослених у домаћинствима.

„За 75.000 људи је повећан број запослених на основу самозапошљавања у домаћинствима. Ако ја помажем деци да ураде домаћи задатак, то се води као да сам радила, а не да сам домаћица. На овој ставки се региструју они који су ангажовани за помоћ у кући, али и производња за сопствене потребе. У Европи, па и у Румунији таквих је један до два одсто. Код нас на неформални сектор се односи 58 одсто раста запослених у 2016. години. Од укупно 145.000 новозапослених, 76.000 их је неформално запослених“, напомиње она додајући да то значи да се људи запошљавају из нужде, на црно, под неповољним условима.

„То је низак квалитет рада. Пуно људи ради у пољопривреди ниско продуктивне послове. Такође код новозапослених највећи удео имају неквалификовани радници. С друге стране у српској привреди свега два одсто раде као истраживачи. На пример у Словенији је то 46 одсто људи. Ниједан страни инвеститор овде нема истраживање и развој, јер сви долазе због јефтине радне снаге“, каже Бардаш.

Брисани

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић саопштио је недавно да је статистика НСЗ показује најбоље резултате од 1992. године. „Тренутно је на евиденцији 638.000 незапослених, што је око 8,8 одсто мање него прошле године“, рекао је он.

Занимљиво је рецимо да су у јулу ове године из НСЗ брисана 63.833 незапослена. Од тога свега 4.790 зато што су запослени на неодређено, 9.971 су запослени на одређено, а чак 25.639 на привременим и повременим пословима. Чак трећина, или 21.044 је брисано зато што се нису јавили редовно у филијале НСЗ.

Данас.рс

0 гласовa