Брадина – Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта.

Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила, остали одведени у логоре и протјерани, а Храм Вазнесења Господњег запаљен и срушен.

Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић изјавио је Срни да је у овом тужилаштву у раду више предмета ратних злочина над српским становништвом на подручју Коњица, укључујући и Брадину.

Парох Бужанин рекао је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик покровитељ и овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине.

Програмом обиљежавања предвиђено је да у 10.00 часова у обновљеном Храму Вазнесења Господњег Свету архијерејску литургију служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

„Пошто је ове године слава храма – Спасовдан, истог дана, након литургије биће обављен и славски обред“, рекао је парох Бужанин.

Према његовим ријечима, након литургије, у 11.30 часова, биће служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, који се налази у порти храма.

Парох Бужанин истиче да се очекује долазак званичника Републике Српске, те представника Срба у институцијама БиХ.

„Ове године требало би да помену присуствују и представници амбасада Србије, Русије и САД у БиХ, што се раније није дешавало“, напоменуо је Бужанин.

Бужанин наводи да у Брадини сада стално живи само двоје Срба, а да преко љета буде још неколико.

„У ранијем периоду је нешто кућа обновљено, а у посљедње вријеме ништа, тако да нема повратка Срба у село“, констатује парох Бужанин.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и црква запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да је у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ријеч о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана „саплитали о лешеве најмилијих“, као и да је „команда хрватске и бошњачке паравојске платила нека лица ромске националности који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села“.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров, те је на тај начин спријечено даље пропадање.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Ni-cetvrt-vijeka-od-zlocina-nad-Srbima-u-Bradini-niko-nije-ni-optuzen/237267.html

0 гласовa