Поштовани читаоци СРБског ФБРепортера, наш сарадник Срђан Крунић је разговарао са пензионисаним пуковником Славком Никићем о веома важним питањима у овом тренутку за Србију: о наметању лажи о Сребреници која траје више од десет година, проблему који имају наши ветерани и они који су часно бранили своју отаџбину а затворени су и дана се затварају у светске затворе а државни органи Србије ништа не чине да то исправе са доказима које имају, о антисрбским невладиним организацијама које раде пуном паром против државе Србије и Срба некажњено…

* Премијер је, коначно, уз једногласну подршку владе, разрешио своју дилему и одлучио да оде у Сребреницу! Где ћете Ви и Ваше колеге ветерани да будете тог 11. јула, имате ли ви дилему?

– Најпре морам да питам премијера Александра Вучића да ли је то послушао свог саветника Тонија Блера да иде у Сребреницу, или му је била довољна и сама јавна порука америчког амбасадора Кирбија да ће, ако оде, ући у историју? Сећате ли се како је Вучић, неколико година заредом пре него што је постао премијер, палио свеће и полагао цвеће српским жртвама Насера Орића на братуначком гробљу? Предлажем му да настави са том традицијом, јер иако је њему као и нама српским ветеранима и свим Србима жао муслиманских невиних жртава, жалије нам је наших, невинијих и многобројнијих. Тек када залечимо наше ране, видећемо и туђе, нама је то својствено! Пре тога ништа. Зато подржавамо став Томислава Николића да би извињавање имало смисла само ако би било узајамно и истовремено, и ценимо да одлазак Вучића у Сребреницу значи његово сврставање на листу издајника под бројем 7.001. Другачије то не може да се схвати, јер премијер никада није дошао пред српски „зид плача“ са именима и фотографијама 2.000 српских страдалника са Косова и Метохије преко пута Специјалног суда. А није ни спречио да се споменик исклесан у облику територије државе Србије, са православним крстом, посвећен српским полицајцима погинулим у копненој зони на југу Србије, уклони само зато да „не би вређао осећања“ наших непријатеља.

* Ви сте потпредседник Управног одбора српских ветерана Косова и Метохије. Како људи који су своје животе несебично заложили за слободу Србије гледају на специјалне психолошко-пропагандне акције као што је на најављени антисрпски перформанс испред Скупштине Србије, такозвани „7.000“?

– Ово што такозвана међународна заједница и неке моћне државе као њени „сателити“ раде са српским народом од почетка последњег рата, и сада са британском Декларацијом о Сребреници, напросто је више неподношљиво. Ми српски ветерани све то доживљавамо као напад на државу Србију, на државу Републику Српску и Скупштину Србије, али и на нас српске ветеране. Извесног Машића подржавају сви осведочени непријатељи Србије, они који су „бљували ватру“ на нас српске ветеране. Поново је на челу колоне Наташа Кандић, чије непријатељско деловање према Србији кроз РЕКОМ премијер Вучић сада и званично подржава. То је иста она Наташа Кандић која је шамарала прогнаног старца са Косова и Метохије. Њој, Машићу и свим осталим непријатељима Србије овом приликом ми српски ветерани поручујемо да су наша држава и наш српски народ поменутом Декларацијом нападнути, и да зато позивамо све чланове нашег „озлоглашеног“ Удружења, све навијаче Србије које су прозвали хулиганима, и све студенте, нашу наду и узданицу, који су с правом тражили од Вучића и Николића да не понижавају Србију и не иду у Сребреницу, да ништа не чине на своју руку, него да чекају даље инструкције. А господина Машића и његову издајничку клику нећемо угрожавати све док отворено не покушају да угрозе нашу државу. Веће и поштеније упозорење од овога им не треба. Значи, уколико му у неком тренутку кажем да му ускраћујемо заштиту, он ће сносити последице за све своје поступке, јер није послушао упозорење.
Желим још да кажем како сам сигуран да се наше комшије муслимани неће обрадовати геј популацији, па макар она била и подршка сребреничком пројекту. Такође јавно питам – где су Владимир Вукчевић и Бруно Векарић у тренутку када Драгана Васиљковића, капетана Драгана, Аустралија испоручује хрватском правосуђу? Зашто ћуте као да су од камена, и они и сви други који су се здушно залагали да се српским патриотама суди где год, па и у Србији? Изручење капетана Драгана Хрватској је нова срамота Србије и најава нове голготе српског народа. Да би је спречили, и преживели, задњи је час да се ујединимо. Да не дозволимо да капетан Драган буде само број, као што су Срби били бројеви у Јасеновцу и свим осталим српским јамама. Полицију и војску не желим да прозивам, њих Устав обавезује да бране државу Србију свим средствима. Сигуран сам да ћемо одбранити и Републику Српску, јер када би и све мостове који нас спајају са нашом браћом порушили као што су то радили у НАТО агресији 1999, ми српски ветерани са Косова и Метохије бисмо препливали реку Дрину и одбранили је.

* Господине пуковниче, пре неког времена Ви сте на једном скупу у Дому војске јавно послали пријатељски савет премијеру Александру Вучићу. Можете ли за наше читаоце да кажете шта је била суштина ваше поруке?

– Са скупа у Дому војске Србије, коме су присуствовали двојица Поповића, један заменик министра Вулина, а други државни секретар у његовом министарству, поручио сам премијеру Александру Вучићу да се са нама ветеранима не поступа на похвалан начин. Напротив, нас ветеране, и поред тога што смо увек били на бранику Отаџбине, држава није заштитила од увреда које трпимо од НВО међу којима предњачи Наташа Кандић, називајући нас злочинцима. Држава тим поводом ћути и ништа не предузима, а ми не можемо и нећемо то да трпимо. Рекао сам га глад можемо да поднесемо, али увреде не, јер их ничим нисмо заслужили. Упозорио сам том приликом премијера Вучића да је много српских ветерана и инвалида рата који гладују, а да они који нас представљају против наше воље, богате се из дана у дан и возе се скупим џиповима. Тим лажима они се додворавају премијеру, доводећи га у заблуду да су ратни ветерани обезбеђени и јединствени.

Истом приликом замолио сам државног секретара Поповића да и премијеру Вучићу и председнику Николићу пренесе наше упозорење да нешто предузму, јер наше стрпљење је при крају, и ако се „жуч“ српских ветерана разлије улицама Београда, ни све специјалне јединице у Србији неће моћи да нам „скувају макароне“. Јер, док смо ми крварили по ратиштима, они су били ко зна где, а данас одлучују о судбинама нас који немамо шта да једемо. Истовремено, ове надри борачке организације лажу државни врх, а таква ситуација провоцира побуну ветерана из које може да настане једино хаос у држави. Од председника Томислава Николића ми српски ветерани захтевамо да испуни предизборно обећање и изврши ревизију свих пресуда српским ветеранима које је осудила Ната Месаровић, судија коју је Адвокатска комора Србије одбила да упише у свој регистар као недостојну звања адвоката. Ми, напросто, нећемо да се помиримо са чињеницом да сви наши непријатељи браниоце интереса својих новонасталих држава ослобађају ма где да су праведно заточени по свету, а држава Србија своје доказане ветеране патриоте држи невине по затворима. То важи за све, од Звездана Јовановића до Ратка Ромића, који су бранили своју државу на начин како то раде све уређене и правне државе у свету, а сада чаме утамничени јер су тако хтели издајници и криминалци који су их похапсили, пре свега из злочиначког удружења ДОС, све до јадног Чедомира Јовановића који се са Душаном Спасојевићем дружио и приватно док је био потпредседник Владе. Држава има обавезу да заштити невине припаднике херојске ЈСО, и ослободи их из неправедног заточеништва, а ми, српски ветерани, спремни смо да јој у томе помогнемо. Дакле, из Дома војске Србије поручио сам да времена више нема, јер стање у земљи Србији је све горе а стомаци српских ветерана су све празнији.

facebookreporter.org/2015/07/09/пензионисани-пуковник-муп-а-србије-сл/

11 гласовa