БУШТРАЊЕ, Рељан, Алиђерце, Жуњице, Стрезовац, Големи Дол, Чукарка, Славујевац, Свињиште, Љаник, Братоселце, Боровац… Питома села Прешевске и Врањско-бујановачке котлине. Домаћини „хватају“ последње лепе јесење дане да преору њиве, стоку истерали на пашњаке… На први поглед – лепота! Али баш и није тако.

 Фото З. Јовановић

Током НАТО агресије 1999. године, већина ових села засипана је бомбама са осиромашеним уранијумом. У Боровцу, Братоселцу, Букуревцу и Рељану, у току и после рата, измерена је и највећа радијација у Србији. Црна статистика показује да рак „коси“ становништво, углавном у четрдесетим и педесетим годинама… Не пита за веру и нацију. Умиру Срби, Албанци, Македонци, Роми… Бројни стручњаци упозоравају да је радиоактивном прашином најпре затрован ваздух, потом земљиште и површинске воде. Опасне честице су, кажу, „заробљене“ у биљкама и животињама, део су ланца исхране. А овдашње становништво о свему томе је углавном – необавештено. Кажу, нико да им открије који су им све отрови на трпези.

Село Алиђерце, наспрам Прешева. Раздваја их само ауто-пут. На пашњаку повелико стадо оваца чува Садрија Саћипи (76).

– Имам 120 оваца – хвали нам се Садрија. – Гледам да пасу све док не падне снег. А лети их на испашу терам горе у брда. Горе им је најбоље, има добрих ливада и довољно воде.

– А је ли вас и ваше комшије ико икада упозорио да су ливаде, земљиште и вода, можда, загађени због НАТО пројектила са осиромашеним уранијумом? – питамо га.

– Није, богами, нико – одговара. – Истину говорим. Да јесте, знао бих. Нико нас на последице није упозорио. Али од бомбардовања наовамо млад народ много умире, од најгоре болести, да је не помињем. И стока нам више поболева. Чујем од понеког да су се рађала телад са две главе, крупнија стока са пет ногу, великих глава, искривљених вилица… Не воли народ да прича о томе, верују људи да је то лош знак за кућу.

Садрија Саћипи из села Алиђерце

Прича нам Садрија да је свих 78 дана бомбардовања био у Алиђерцу.

– Сваког дана су све више бомби бацали – наставља. – Пред крај, чини ми се, највише. Ваздушном линијом смо десетак километара од Македоније, причало се да ће отуда кренути с копна. Зато је овде било много војске и тенкова. Положаје су им гађали непрекидно. Кажу и тим најопаснијим бомбама. Ми ни онда ни сад немамо куд одавде. То нам је што нам је. А да је неко долазио да нам каже где стоку да не терамо, које њиве да не оремо, коју воду да не пијемо – није!

Узбрдо, неколико километара даље, село Рељан. Из времена НАТО агресије упамћено као једна од најчешћих мета пројектила са осиромашеним уранијумом. По писању медија из 1999. године, у Рељану је те године бележено јонизујуће зрачење и 8.000 пута веће од дозвољеног.

– Одмах после рата, око хектар земље од релеја на Рељану до Рељанске реке ограђен је жицом – прича Братислав Трајковић из Рељана. – На њу су постављена и упозорења са мртвачким главама. Потом су данима долазили неки камиони и са тог подручја багерима скинули слој земље до тридесетак центиметара дубине. Како су дошли, тако и отишли. Ако су радили неке анализе, резултате народу никада нису саопштили. У међувремену, народ је ограду скинуо, стока ту сада пасе, пије воду са оближњих бунара. Све из вртова, њива и обора стиже на наше трпезе. Ред би био да нам се каже истина, да нас неко подучи шта радимо. Никад није касно.

Миодраг Милковић показује теле рођено са две главе

Село Боровац код Бујановца, једно од оних са неславног списка места највише гађаних уранијумским НАТО бомбама. Ветеринар Миодраг Милковић, директор Ветеринарске станице у Бујановцу, каже да верује да деконтаминација овог подручја није завршена.

– Сигуран сам да осиромашени уранијум утиче на генетску структуру животиња – каже Милковић. – Те промене се најбрже, за чак тридесетак дана, дешавају код глодара, а касније, како пролазе године, и код крупније стоке. Имали смо, нажалост, прилике да се у то уверимо. Осиромашени уранијум највише се депонује у вуни и рожнатим ткивима – папцима и роговима. Верујем да су још контаминирани и вода и земљиште. Народ по ободу Боровца и Новог Села и даље је у контакту са подручјем где су падале уранијумске бомбе. Немогуће им је, нажалост, забранити да ту напасају стоку и праве појила.

Ветеринари из Бујановца и Прешева су их, каже, самоиницијативно молили да промене паше, да избегавају бомбардоване терене, али…

– Непосредно после агресије, са стручњацима ВМА и Катедре за радиологију и радијациону хигијену Ветеринарског факултета у Београду, урадили смо истраживање о утицају осиромашеног уранијума на животињски свет – тврди Милковић. – Резултати нам, међутим, никада нису предочени. Нити смо икада имали неку званичну инструкцију надлежних да народ упознамо са могућим последицама.

Градимир Јовановић

НАЋИ ЋЕМО И НАДЛЕЖНИ СУД

ПРОЈЕКТИЛИ са осиромашеним уранијумом нису „заобишли“ ни општину Врање, нарочито брдо Пљачковицу. По речима Градимира Јовановића, председника Удружења уранијумских жртава „Пљачковица 99“ и заменика председника Скупштине Врања, осиромашени уранијум је највећа трагедија у савременој историји града.

– Врањска гробља се шире, а од 10 нових хумки шест су за млађе од 60 година – каже Јовановић. – Верујемо да је све то последица уранијумских бомби. Био је то злочин с предумишљајем и спремамо се да то докажемо и на суду. Има за то начина, а наћи ћемо и надлежан суд. Важно је, сада, да су неки наши стручњаци и министри одлучили да се оформи комисија која ће утврдити истину о осиромашеном уранијуму у НАТО бомбама, а затим и тужити Алијансу због онога што нам је урадила. За нас је то велики подстрек.

ФАКУЛТЕТ НИЈЕ ДОБИО УЗОРКЕ

У ОВОЈ установи, запослена сам од маја 2000. године – каже професор др Бранислава Митровић, доцент Катедре за радиологију и радијациону хигијену Факултета ветеринарске медицине у Београду. – У време НАТО бомбардовања нисмо ни имали опремљену лабораторију. Детектор смо добили тек 2000, и то као донацију америчке амбасаде у Београду. Са локалитета из општина Прешево и Бујановац званично никада нисмо добили никакве узорке ради одређивања садржаја радионуклида

www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:694613-Нико-да-каже-који-су-нам-отрови-годинама-на-трпези-ФОТО

1 глас