Ситуација са „Агрокором“ почиње драматично да измиче из руку хрватске државе и иде ка логичном завршетку. Отуд српски министарски тим који ће ићи у сусрет расплету. Јер, тешко је проценити да ли ће он бити гори или бољи за предузећа у Србији.

 

 

 

Влада Србије формирала је министарски тим ради праћења и анализирања новонастале ситуације, како би се спречиле евентуалне штетне последице презадуженог хрватског концерна „Агрокор“ на тржишту Србије. Ова штура вест, с обзиром на то како је срочена, вероватно је пре узнемирила, него умирила домаћу јавност. Поготово оних 11.000 запослених у „Агрокоровим“ фирмама у Србији и чланове њихових породица који би, када се зброје, чинили један осредњи град у Србији.

На челу тима је лично премијерка Ана Брнабић, а чини га још пет министара — привреде, пољопривреде, финансија, трговине, али и правде, као и гувернерка Народне банке Србије и председник Привредне коморе Србије. О каквој „новонасталој ситуацији“ је реч и какве су то „евентуалне штетне последице“ које треба спречити, није објашњено.

Откако је почетком године криза у „Агрокору“, који запошљава око 60.000 људи у региону, избила на видело, ситуација у Србији је досад била под контролом. Предузећа у Србији у власништву „Агрокора“ су наставила да функционишу без већих проблема, добављачи су били намиривани и отпуштања људи није било, како у највећој фирми, трговини „Меркатор С“, у оквиру кога послују и „Идеа“ и „Рода“, тако и у „Фрикому“, „Дијаманту“, „Мивели“.

Наши званичници су стално понављали да је пословање тих фирми стабилно, а сумња да би управо зато могле да послуже као монета за поткусиривање јер су у власништву „Агрокора“, одагнале су одлуке београдског Привредног суда да у Србији не важи „лекс Агрокор“.

Шта се то иза брда ваља и шта нам сугерише то што је Влада Србије одлучила да формира тим за „Агрокор“?

На то питање, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић за Спутњик каже да је то знак да „Агрокор“ улази у критичну фазу када ванредни управник, очигледно, у преговорима са повериоцима, добављачима и банкама не може да нађе задовољавајуће решење за „Агрокор“, који неминовно иде ка процесу стечаја.

Шта може да се догоди

Он сматра да је на овај начин Влада, практично, ставила до знања грађанима да се ствари компликују и да нам предстоји, вероватно најкасније до пролећа, расплет ситуације у вези са „Агрокором“.

На питање да ли би формирање тог тима могло имати везе и са евентуалним додатним информацијама пошто је пре две недеље хрватском државном тужиоцу уручена кривична пријава „Сбербанке“, највећег повериоца „Агрокора“, којој се највише и дугује, Савић каже да такве информације нема.

Додаје, међутим, да и та кривична пријава показује да се ситуација око „Агрокора“ приводи крају, односно расплету, и да то неће бити добро ни за српска предузећа, без обзира на то како то сада изгледало — што су она засад мирна, послују уобичајено, немају притисак од стране ванредног управника јер је суд у Београду донео одлуку да се „лекс Агрокор“ не односи на њих.

Објашњавајући шта може да се догоди, професор Економског факултета објашњава да је једна ситуација да се повериоци договоре о томе ко ће шта да преузме и како да се намире.

Друга је опција, каже он, да се повериоци, добављачи и банке не договоре са ванредним управником, односно са државом Хрватском, и да „Агрокор“ оде под класичан стечај.

„Онда ту нема много шта да се разговара. Утврђује се вредност потраживања, процењује се вредност имовине и коме шта допадне. Наравно, нико не може рачунати да ће добити све, добиће мањи део“, указује Савић.

Одговарајући на питање шта би ту могао да буде проблем за предузећа у Србији, он каже да се ситуација може разрешити тако што би она добила новог власника који свакако може бити бољи него што је сада „Агрокор“.

„Али може се десити и да добијемо газду кога нисмо желели, на пример неки инвестициони фонд, можда и неку банку, па и ’Сбербанку‘. Она може бити добар газда, али не верујем да хоће да се бави том врстом бизниса. Вероватно би они узели неко од тих предузећа и релативно брзо продали неком другом“, каже Савић.

У том смислу се отвара проблем ко ће бити нови газда и како ће се завршити стечај, подвлачи он.

Ради се о 11.000 радника

Он подсећа да се предузеће не мора да буде продато у целини, да не мора уопште да настави да буде у тој делатности, да се, на пример, може продавати само опрема. У стечају је све могуће, и у том смислу се отвара проблем како ће се он завршити и ко ће бити нови газда, наглашава Савић.

То су ситуације због којих ми треба да будемо забринути и због чега је најмање што је Влада Србије могла да уради у овом тренутку то да формира квалитетан тим који ће то пратити, који ће реаговати у датом тренутку како може, у случају да буде неких нових спорова, арбитража, или других ситуација, истиче Савић.

„Без сваке сумње, тим је потребан јер је ситуација врло озбиљна, ради се о 11.000 радника, о значајној имовини која се налази у Србији и о једној ситуацији која почиње драматично да измиче из руку хрватске државе, односно ванредног управника и која изгледа иде ка неком свом логичном завршетку“, оценио је саговорник Спутњика.

Он напомиње да је у овом тренутку тешко проценити да ли иду лошији или бољи дани за српска предузећа.

„У сваком случају у њима ништа више неће бити као што је данас“, закључио је Савић.

Мира Канкараш Тркља, Спутник

www.srbijadanas.net/nista-nece-biti-isto-kriza-agrokora-kuca-na-vrata-srbije/

1 глас