Како се ближи одржавање Свеправославног сабора, тако расте незадовољство у појединим помесним црквама. Сабор званично треба да почне 19. јуна на грчком острву Криту, али одржавање се доводи у питање јер су долазак већ отказале Антиохијска и Бугарска црква. Српска православна црква предложила је одлагање.

Тањуг/АП
Притискају га са свих страна: Цариградски патријарх Вартоломеј

У писму, које је у име Синода СПЦ патријарх Иринеј упутио патријарху Вартоломеју, наводи се да СПЦ „осећа тешкоћу“ да учествује на овом скупу, те да би будуће окупљање на Криту требало сматрати „предсаборским међуправославним саветовањем“. То би, сматра Синод СПЦ, допринело да „плод Сабора буде сведочење непорочне вере наше“, а „нипошто, не дај Боже, ницање нових непожељних и штеточинских раскола и парасинагога под изговором лажно наречене ревности и тобожњег очувања“.

Од поста до брака

На Сабору ће бити разматрано шест кључних тема везаних за питања православног исповедања хришћанске вере, као и устројства православне дијаспоре. На столу ће бити и питања о светој тајни брака, важности брака, важности поста и његовог придржавања.

Монаси са Свете Горе атоске позвали су Руску цркву да не учествује зато што „Сабор може довести до екуменског уједињавања са католицима и другим јеретицима“. Из Грчке цркве је саопштено да су предложене теме изазвале „оправдану узнемиреност код многих представника свештенства, монаштва и мирјана“, а владика пирејски Серафим тврди: „Свеправославни сабор је превара“.

Док митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије сматра да долазак на овај скуп „може бити веће зло од одбијања да се учествује“. Због овако проблематичне ситуације Московска патријаршија је од цариградског патријарха Вартоломеја, иначе главног организатора скупа, затражила хитно предсаборско саветовање. Руси такође упозоравају да се Сабор не може називати „Осмим Васељенским“.

Последњи Седми васељенски сабор је, да подсетимо одржан у осмом столећу, односно 787. године у Никеји. Поред екуменизма, те задирања у догмате и бројних канонских проблема у данашњем православљу, већину помесних цркава жуља и тежња цариградског патријархата да под своју капу стави комплетну православну дијаспору која је матичним црквама и те како добар извор прихода. Цариградски митрополит Арсеније, који је на служби у Аустрији, обелоданио је да Константинопољ очекује да Сабор донесе „смелу одлуку о проблему организовања православне дијаспоре“.

Тањуг
СПЦ тражи одлагање: Српски патријарх Иринеј

– Једна од варијанти подразумева оснивање Конференције православног епископата у дијаспори. Ово значи да би се сви православни хришћани одређене земље налазили под руководством цариградског митрополита док би епископи на тој територији бринули о православцима разних националности. Такве митрополије би имале одређену аутономију, али, по правилу биле би у јединицама Васељенске патријаршије која у православљу има првенство почасти – објаснио је он.

Рекао је такође да је цариградски патријарх за Свеправославни сабор припремио и документ о екуменизму. И нагласио да „ексклузивност није православно поимање себе“.

– Ко је против црквеног јединства (православаца и римокатолика), тај је на позицији која није православна – нагласио је цариградски митрополит Арсеније.

Из Митрополије молдавске и буковинске поручују пак да је Православна црква „свагда сматрала да се уједињење свих хришћана може остварити једино кроз покајање јеретика, одрицање од њихових јереси и вођа, а из пројекта предложених докумената за Свеправославни сабор не стиче се утисак да ће се они вратити православљу“.

Синод Антиохијске православне цркве, на чијем челу је патријарх Јован, отказао је учешће и тражи одлагање скупа за, како су саопштили, „неко друго време, када ће надвладати мирни односи међу аутокефалним црквама и када ће моћи да се гарантује консензус у вези са дневним редом Сабора, правилима, организационим и практичним процедурама“. Синод православних Арапа указао је и на недостатак „стварног и ефикасног доприноса било које православне цркве у припремама“.

Незадовољни су и што је питање уједињавања црквених календара и прославе дана Ускрса скинуто са дневног реда Сабора. Критиковали су и одлуку цариградског патријарха да одложи решавање сукоба Цариградске и Јерусалимске патријаршије око црквене јурисдикције у Катару.

Пре Антиохијске одлагање је тражила Бугарска патријаршија, али Константинопољ то није услишио и Бугари су отказали долазак на Крит. Цариградска патријаршија је саопштила да је „изненађена и зачуђена реакцијом неких сестринских цркава, али одлагања Сабора неће бити“, док је Московска патријаршија упозорила да „одсуство чак и једне цркве чини црквени скуп немогућим“. Чак и да Сабор буде одржан, поручују Руси, „велика је дилема да ли ће његов најважнији циљ, исказивање јединства православних цркава, бити остварен“.

Инвазија америчких шпијуна

Константин Малофејев, председавајући Надзорног одбора Аналитичког центра Катехон, за руску телевизију Цариград, која је са Свете Горе емитовала програм уживо приликом недавне Путинове посете, рекао је да се на Крит искрцавају припадници обавештајне службе САД.
– Изведен је огроман десант америчких специјалних служби – ФБИ и ЦИА, пошто ће се тамо сабрати многи православни патријарси, и како их нико тамо не би напао, наравно, потребни су амерички специјалци… Добија се чудна слика. Ко је издао наређење да се изврши тај „десант“? Зар је могуће да су руководиоци специјалних служби САД толико заволели православље да су решили да се побрину за безбедност чланова Сабора? Зар их Господ Бог не би боље заштитио од било којих непријатељских агената? Није тешко претпоставити да ће сада сала за заседање, места одмора и боравка чланова Сабора бити опремљени најсавременијим прислушним и шпијунским уређајима – рекао је Малофејев.

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/577997/Nisu-se-ni-sastali-a-vec-zaratili

6 гласовa