Београд – Министар привреде Жељко Сертић изјавио је данас да ће новим законом о улагањима бити изједначени домаћи и страни инвеститори по питању подстицаја, а најавио је и формирање Развојне агенције Србије.

„Сви домаћи педузетници ће имати идентична права као и страни инвеститори. Желимо да заштитимо и домаће привреднике“, рекао је Сертић гостујући на телевизији Пинк.

Према његовим речима СИЕПА и Национална агенција за регионални развој ће бити угашене, а формираће се Развојна агенција Србије.

Нова агенција фунционисаће на професионалан начин и уз корпоративно управљање биће на услузи и компанијама и локалној самоуправи, рекао је министар.

Такође, биће формиране инвестиционе канцеларије којима ће руководити градоначелници и председници општина, а директно ће одговарати републичком савету за економију.

„Имаћемо канал у којем ћемо у свакој општини тачно знати ко је за шта задужен. Сваки председник општине ће знати кога у републици да зове, ко је особа задужена за пројекте који се раде на његовој општини“, рекао је Сертић

ФАП иде Финцима

Сертић је рекао да ће највероватније у наредна два дана Агенција за приватизацију објавити да је приватизација ФАП-а из Прибоја успешно обављена, јер је финска компанија СИСУ испунила услове конкурса.

Сертић је подсетио да се на конкурс за приватизацију ФАП-а једино пријавио СИСУ и да ће након објаве, финска компанија доћи у Прибој и званично преузети погоне који су били предмет приватизације.

Он је за телевизију Пинк истакао да ће на овај начин и други делови прибојске фабрике, који нису били предмет приватизације, имати могућност и већу шансу да пронађу своје партнере.

Када је у питању долазак немачког инвеститора Тенис, једног од највећих европских произвођача меса, кога у Немачкој називају „краљ меса“, Сертић је рекао да је то велика прилика за Србију али да се ту не ради само о цифрама већ пре свега о међусобоном поверењу које је успостављено.

Он је подсетио да је укупна инвестиција вредна 400 милиона евра, да ће нам долазак Тениса донети ново тржиште, нов начин организовања рада али и укључење великог броја фармера.

Према његовим речима, само у једном модулу требало би да ради 150 запослених, да се произведе 2.500 крмача и 65.000 товљеника годишње.

Локални фармери имаће прилику да увећају своје капацитете и стекну нова знања, да имају гарантовану цену, исхрану, рекао је Сертић и додао да наш сељак не успева да изађе на тржише, а држава не може унилатерално да донесе ограничења јер је у томе онемогућава потписани ШП.

На питање, да ли је један од мотива доласка немачког Тениса у Србију могућност изласка на руско тржиште, Сертић је одговорио да Тенис већ има погоне у Русији.

Он је међутим нагласио да Србија јесте интересантна за многе компаније управо због могућности изласка на руско тржиште, али да смо сви сведоци да је у последње време долазило до ситуација када је шпекулативни капитал покушавао да реализује различите преваре у овом домену.

Сертић је подсетио да су пре неколико дана руски Завод за заштиту прехрамбених производа и наше Министарство пољопривреде открили ланац фалсификованих докумената за извоз у Русију и да би зато требало бити на опрезу.

Ми имамо договор са Руском Федерацијом да роба произведена у Србији може да уђе на тржиште Русије, али реекспорт није дозовљен, поновио је Сертић.

Када је у питању приватизација Авала филма, Сертић је подсетио да је та кућа продата из стечаја и да има велико дуговање према различитим повериоцима, и државним и приватним.

Из новца који је добијен продајом капитала Авала филма биће намирени многи државни повериоци, рекао је он и указао да је пре неколико дана одржан састанак са представником нових власника и да нема места било каквом страху, када је у питању ова приватизација.

Министар је подсетио да је овде продат капитал Авала филма, да земљиште није укључено у продају и да је сва филмска грађа заштићена у просторијама Кинотеке, те да ниједан филм одатле не може да изађе уколико та државна институција не да одобрење.

Танјуг

www.vaseljenska.com/vesti/nova-pljacka-na-pomolu-vlada-pravi-razvojnu-agenciju-srbije/

Прочитај без интернета:
2 гласa