Пише: Вјачеслав ХОЛОДКОВ, начелник Сектора РИСИ за међународне економске организација

        ШТА се дешава у светској економији?

        На први поглед, ништа посебно. Никаквог економског пада, о којем из неког разлога нема ни на видику. Глобална економија расте, мада спорије него пре 10-15 година, али ипак расте. Према подацима ММФ-а, светски БДП порастао је за 3,1% у 2015. години.

        Фонд предвиђа сличан раст и за2016. годину.

        Међутим, идила је само привидна: далеко од тога да је све идеално у „домаћинству“ наше планете. Ја бих упоредио тренутну ситуацију у светској економији са периодом пре земљотреса, када се јављају чудне појаве у јоносфери, мења се ниво подземних вода у бунарима и температура земљишта, повећава се концентрацију радона и водоника, јавља се слабо подрхтавање земље – указујући на Армагедон који се припрема.

        Исто је сада приметно и у глобалној економији. У њеним различитим сегментима дешава се много шта необично, чудно, могло би се рећи и застрашујуће. Присутне су потпуно нове појаве, које немају преседана у историји. Али најстрашнија је комбинација многобројних негативних фактора – како нових, тако и старих.

        Оштро је успорен темпо раста светске трговине. Ако је пре кризе 2008-2009. она расла два пута брже од глобалног БДП-а, сада, у последњих 6 година, стопа раста обима извозно-увозних операција је чак пала ниже од раста БДП-а (око 3% годишње).

        Осим тога, у 2015. години, према подацима СТО, међународна трговина у доларима смањена је за 13% (у даљем тексту је квартална динамика светског робног извоза у процентима).

        У првој половини 2016. године тај тренд је настављен. Према подацима OECD, државе из „групе двадесет“, на које отпада 80% светске производње, смањиле су извоз за 4,2%, а увоз – за 4,6%.

        Истовремено, у већини развијених земаља постоји изузетно ниска инфлација (у 2015. години у просеку 0,5% годишње), што указује на слабу тражњу потрошача.

        Упркос спором расту БДП-а, постоји убрзан раст страних директних инвестиција (СДИ). У извештају ЈУНКТАД „World investment report 2016.“ наводи се да су стране директне инвестиције у 2015. повећане у односу на 2014. годину за 38% – до 1.76 билиона долара. Жестоко се променио географски правац инвестиција: ако је 2013. и 2014. године више од половине СДИ одлазило у земље у развоју и њихове привреде у транзицији, онда 2015. године главни део инвестиција завршава на Западу. Обим СДИ, који је завршио у развијеним земаљама је удвостручен – до 962 милијарди долара (55% укупних глобалних инвестиција), а у земље у развоју – порастао је само 9% – до 765 милијарди долара (43,5% свих СДИ). Нарочито значајно су порасле стране инвестиције у САД (за 250%, до 380 милијарди долара) и Европу (65%, до 504 милијарди долара).

        Међутим, оно што је занимљиво: неки значајан позитиван утицај на динамику БДП-а западних земаља овај огроман прилив инвестиција није имао. У САД 2015. године БДП је порастао за само 2,6%, а у земљама еврозоне – 1,9%. 2016 годинетакође се прогнозира спори раста – 1,4% у Сједињеним Америчким Државама, у еврозони – 1,5%.

        Смањивање међународне трговине и масовни прилив СДИ на Запад се дешава у контексту оштрог пада профита државних обвезница развијених земаља.

        Према подацима истраживачког центра BNY Mellon, просечан принос на основу обвезница САД, Јапана, Немачке и Велике Британије са роком доспећа од 10 година пао је на историјски минимум од 0,69%. Принос на најпопуларније међу инвеститорима десетогодишње државне обвезнице САД (US Treasuries) у јулу-септембру колебао се на најнижем нивоу од од 2000. године, 1,5-1,7%. Само од марта до септембра ове године, принос на 10-огодишње немачке и америчке обвезнице пао је за 25-30 базних поена (0.2-0.3%), док је принос на исте обвезнице Велике Британије – пао за 90 базних поена (0,9%).

        Штавише, појавио се феномен без преседана – државне обвезнице многих индустријски развијених земљама су пале у зону негативних приноса. Од септембра 2016. у ову категорију су ушле државне обвезнице 14 западних земаља, укључујући Немачку, Данску, Шпанију, Италију, Холандију, Француску, Шведску, Швајцарску и Јапан. Према подацима OECD, сада скоро 35% државних обвезница земаља-чланица ове органиције укупне вредности 14 билиона долара имају негативан принос. Следећи државне обвезнице – у зону негативног приноса почеле су да улазе и корпоративне обвезнице западних компанија, као што су Nestlé и Shell.

        Пад приноса је резултат „супер меке“ монетарне политике централних банака западних земаља, које су као резултат глобалне кризе 2008-2009 почеле да купују „лоше дугове“ приватних компанија и банака и да им додељују јефтине кредите, како би се спречио колапс банкарског система и стимулисао економски раст.

        САД су смањиле каматну стопу на нулу крајем 2008. године, Јапан – 2012. године. Након њих 2015. године, политику „квантитативног попуштања“ усвојила је и Европска централна банка. Након 2008. године, централне банке западних земаља скоро 650 пута су смањиле каматне стопе.

        Политика „квантитативног попуштања“, с друге стране, довела је до невиђеног пораста јавног дуга развијених земаља. По проценама ММФ-а, за последњих 6 година он је удвостручен: 2008. године, суверени дуг је износио 53% БДП-а, 2012 – 80% БДП-а и, коначно, у садашње време износи 100% БДП-а – што је највиши ниво од Другог светског рата.

        За 8 година владавине председника Обаме амерички државни дуг порастао за 8,7 билиона долара или 81% – са 10,7 билиона долара до 19,4 билиона, док је у претходној деценији порастао – само 4,1 билион (са 6,6 до 10,7 билиона долара). По први пут државни дуг је премашио БДП државе (17,95 билиона 2015. године). Укупни дугови нефинансијског сектора САД достигли су „рекордни“ – ниво од 275% БДП-а. Овај ниво дуга (300% БДП-а) забележен је у САД у мирнодопским условима само једном – 1929. године, непосредно пре почетка Велике депресије.

        У целом свету дугови нефинансијског сектора су удвостручени од почетка века и достигли су 152 билиона долара. По подацима консултантске фирме McKinsey, од момента почетка финансијске кризе 2007-2008. године глобални дугови (државни, корпоративни и задуженост домаћинстава) порасли су на 200 билиона долара или 250% од светског БДП-а (73,5 билиона долара по текућим проценама Светске банке).

        У недавном осврту OECD од јуну 2016. године „Economic Outlook of June 2016” стручњаци ове организације су упозорили, да глобална економија може упасти у „замку успореног раста“. У таквој замци се већ четврт века налази јапанска економија (БДП Јапана у последњих 10 година расте у просеку 0,5% годишње), и никакве владине мере још увек не супевајуда извуку Јапан из ове рупе.

        Бивши амерички министар финансија Лоренс Самерс је чак изнео теорију „вековне стагнације“, о којој се активно расправља у америчким академским круговима.

*             *            *

        Све ово показује да се у глобалној економија накупила значајна количина дисбаланса, деформација и диспропорција. Ово делује као кретање тектонских плоча које стварају стрес у литосфери, што на крају доводи до пуцања земљине коре, земљотреса и разарања.

        Сваки аналитичар, који покушава да пронађе главни узрок ових проблема у глобалној економији, не може а да не дође до једноставног закључка: многобројне и опасне структурне диспропорције, које угрожавају стабилност глобалне економије, настале су као разултат брзог развоја финансијског сектора на Западу.

        Финансијски сектор, који само представља канал прерасподеле материјалних богатства, претерано се отуђио од производних сектора привреде, које та добра (робе и услуге) стварају – индустрије, пољопривреде, грађевинарства, транспорта, итд. Укупна актива глобалног финансијског система достигла је гигантску суму од 306 билиона долара, што је 4 пута више од светског БДП-а.

        Комерцијални финансијски сектор на Западу вртоглаво расте и диверсификује се. Оштро јепорастао број и вредност трговања хартијама од вредности – акцијама, обвезницама, меницама, хипотекарним и депозитним потврдама и њиховимпроизводима – дериватима, фјучерсима, опцијама и сваповима. По процени америчког аналитичар финансијских тржишта Џ.Андерсона, укупан обим оптицаја акција и обвезница,номинованих у четири главне западне валуте (долар, евро, фунта стерлинга и јапански јен) износиу доларском еквиваленту 111 билиона, што 3,3 пута превазилази обим БДП наведене три земље и ЕУ (34.23 билиона долара), и скоро 1,5 пута је виши од обима светског БДП-а. Према оцени неких аналитичара, ових дериватаје издато на више од 500 билионадолара,што је седам и кусур пута више од обима светског БДП-а.

        У суштини, тренутно имамо посла са системском, дугорочном, спорокрећућом кризом хиперпродукције финансијских инструмената.

        Али истовремено на Западу је почео нагло да расте нови сегмент комерцијалног финансијског сектора – такозвано „банкарство изсенке“ (или сиво банкарство), које укључује многобројне западне небанкарске финансијске посреднике, који не потпадају под банкарско законодавство, – фондови тржишта новца, поверилачке компаније, отворени заједнички фондови, компаније специјализоване за инвестиције у некретнине, хеџ-фондови и други. У трци за профитом, многи инвеститори су ушли​​уструктуре „банкарства у сенци“.

 

       Од 306 билиона долара укупне активе глобалног финансијског система, по подацима Савета за финансијску стабилност, актива традиционалних банака износи 140 билиона долара, осигуравајућих друштва и пензионих фондова – 55 билиона долара, а „банкарства у сенци „ износи 75 билиона долалара. Више од 80% активе „банкарствау сенци“ отпада на САД, ЕУ и Велику Британију.

        Као што је наведено у последњем извештају Савета за финансијску стабилност, на управљање приватним финансијско-кредитним организацијамана бази поверења дата су средства институционалних и индивидуалних инвеститора у износу од 76 билиона долара. Од тог броја, 37 билиона јесконцентрисано у отворене инвестиционе фондове и 3 билиона – ухеџ-фондовима, који припадају „банкарству из сенке“ и обављају послове са хартијама од вредности у аутоматском режиму уз помоћ посебних рачунарских програма. Ове структуре стварају ефекат „стампеда“,паничног понашања инвеститора и брзогпремештања огромних маса капитала из једне у другу активу.

        Управо деловање финансијских шпекуланата „љуља“ брод светске економије. Они надувавају многобројне „мехуре“ и стварају безбројне „пирамиде“, које периодичнопуцају и руше се. Најлукавији, сналажљивији и успешанији од њих, као што су Сорош и Бафет, успевају да искоче у последњем тренутку уз добро парче у џепу. А остали… Као што рече Ф. Ниче „јао слабијем“ и „згази оног ко је пао“.

*             *            *

        Политичко руководство западних земаља не жели да обузда приватне финансијске шпекуланте. Оно није извукло одговарајуће закључке из онога што се догодило 2008-2009. године, па самим тим, светску економију очекују нови потреси. Нико не зна када – сутра или за неколико година – и на којем тржишту ће почети нови талас глобалне кризе, али нико не сумња да ће она почети.

        Глобална криза, на пример, могла би да почне банкротством једне од главних међународних финансијских институција, као што се догодило 2008. године, када је колабирала америчка инвестициона банка Lehman Brothers. Тренутно, стручњаци ММФ-а сматрају „проблематичном“ сваку четврту банку у развијеним земљама, са имовином од око 11,7 билиона долара. Међу највећим („системски важним“) банкама, чији колапс „може изазовати знатну штету финансијском систему на глобалном нивоу“ спадају – немачка Deutsche Bank, енглеска HSBC и швајцарска Credit Suisse.

        Посебно тешка ситуација је у Deutsche Bank, чије су акције од почетка 2016. пале 2 пута. Њен амерички огранак две узастопне године не пролази стрес-тест америчких Федералних резерви, којим се утврђује степен поузданости финансијских институција. Америчко министарство правде је поднело овојбанци рачунна 14 милијарди долара због манипулација са хипотекарним хартија од вредности пре кризе 2008. године. Прошлу 2015. годинубанка је завршила са губитком од 6,8 милијарди долара. Нето добит за 2. квартал пала је за 98% (до 20 милиона евра). Приметан је нагли пораст нивоа левериџа (дужничког нагомилавања:) однос активе према акционарском капиталу достигао је 40 (код Lehman Brothers пре банкротства овај идикатор је износио 30.7).

Ворен Бафет и Хилари Клинтон

        Већина финансијских аналитичара објашњава тренутну ситуацију тиме, да се банка „заиграла“ на тржишту изведених финансијских инструмената: бруто позиција Deutsche Bank у дериватима се процењује на 42 билиона евра, што превазилази БДП САД и ЕУ заједно. По извештајима немачких медија влада Немачке припрема план заоздрављење банке, али ако он не да резултата, наступиће „домино ефекат“, јер јевећина европских банака тесно повезана саDeutsche Bank.

        У случају бранкрота Deutsche Bank, кризе ће пре свега захватити, природно, финансијски системГрчке, али не само њега. Према подацима Европске централне банке, „на ивици колапса“ балансира банкарски систем Италије, и треба му веома мало да падне у провалију. „Проблематични“ дугови у активи италијанских банака, по званичним проценама, достигли су 200 милијарди евра, што представља 12% БДП-а ове земље, а према проценама независних америчких финансијских аналитичара, много више – 360 милијарди евра (21% БДП-а Италије). При чему су могућност италијанске владе за финансијску подршку комерцијалним банкама веома ограничене: јавни дуг достигао 133% БДП-а (у Европи већи ниво дуга има само Грчка).

        Такође не треба искључити могућност да глобална криза поново почне са америчкогфинансијског тржишта, где су се шпекуланти очигледно „заиграли“.

        Тренутно је приматан нови налет капитализације: ако је у првом кварталу 2016. године индекс износио 1.19, онда у другом износи већ – 1.20. Ове вредности указују на то, да се берза „прегрева“ и да се колапс може десити у сваком тренутку.

        У принципу, „мехури“„ сепојављују у скоро свим сегментима тржишта. Када ће пући, и повући са собом глобалну економију – питање је времена.

        Наравно, надајмо се да ће „велика двадесеторка“ успети да усклади настали дисбаланс, смањи напетост и спречи неконтролисани развој догађаја, међутим ниска ефикасност делатности ове групе не одише оптимизом.

        Најуспешнији финансијски шпекуланти неким животињским инстинктом већ осећају примицање колапса и брже боље су изашли из ризичних финансијских инструмената и прешли у најпоузданије, којима се традиционално сматрају државне обвезнице западних земаља. Управо зато потражња за државним обвезницама Немачке, Данске, Швајцарске и других западних земаља са негативним приносом расте, упркос чињеници да купац не само да не добија профит од својих инвестиција, већ напротив, плаћа издаваоцу за саму могућност да поседује такве хартије од вредности.

*             *            *

        Шездесетих година прошлог века, јапански научници-ентомолози приметили су необично понашање инсеката пре земљотреса и вулканских ерупција.

        У јесен 2016. године, Сорош, Бафет и остали „црвени мрави“ осетили су подрхтавање земље и брже боље побегли са планине Фуџијама…

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/nova-svetska-kriza-moze-poceti-od-bankrotstva-deutsche-bank-engleske-hsbc-ili-credit

Прочитај без интернета:
6 гласовa