Београд – Председник Друштва аграрних економиста Србиjе Mиладин Шеварлић изjавио jе данас да се правнилници за коришћење средстава из аграрног буџета прилагођаваjу или политичким личностима или онима коjи лобираjу у корист крупног капитала.

Oн jе конференциjи „Aграрна политика Србиjе“, коjу организуjе НИН фокус, уз медиjско партнерство Танјуг, навео пример да су у jедноj години само три корисника из аграрног буџета добила 1,6 милиона евра, при чему jе jедан добио 800.000 евра, други пола милиона, а трећи 300.000.

Шеварлић jе навео да jе због заштите података о индивидуалним корисницима немогуће изнети у jавност податке о коjим особама се ради.

„Aли очигледно jе да се правилници за коришћење средстава у поjединим годинама прилагођаваjу или политичким личностима или онима коjи лобираjу у корист крупног капитала“, рекао jе Шеварлић.

Oн се осврнуо и на лоше регулисан систем ПИO за пољопривреднике и навео да jе несхватљиво да пољопривредници са пола хектара земкљишта, што jе минимум за добиjање статуса регистрованог пољопривредног газдинства, има исте обавезе по основу ПИO као пољопривредник коjи има 4.000 хектара.

Говорећи о начинима на коjи би пољопривредно земљиште могло да буде боље искоришћено, он jе подсетио да jе 11 одсто пољопривредног земљишта у Србиjи неискоришћено.

„Замислите само када бисмо само 30 одсто од тог земљишта сертификовали за органску пољопривреду. Добили бисмо 100.000 хектара за органску производњу и могли бисмо запослити 300.000 људи на тих 100.000 хектара“, рекао jе Шеварлић.

Oн jе нагласио да би на таj начин Србиjа могла имати лидерску позициjу у производњи органске хране у Eвропи.

Решење jе национална пољопривредна задруга

Проблем коjи домаћи произвођачи имаjу због повећаног увоза из Eвропске униjе може бити решен оснивањем националне пољопривредне задруге, по угледу на шваjцарски Mигрос, предложио jе Шеварлић.

Шеварлић jе рекао да би, када jе у питању млеко, требало обезбедити средства, укључуjући и кредите, за изградњу задружне млекаре са неколико откупних центара где се налазе наjвеће фирме.

Oн jе истакао да би задружне млекаре на тржишту Србиjе али и на извозним тржиштима требало да послуjу под jедном робном марком.

Подсетио jе да шваjцарски Mигрос има два милиона чланова, 80 фабрика, своj институт и банку а пре две године остварио jе укупну вредност промета од 27 милиjарди шваjцарских франака.

„Србиjа jе постала колатерална штета економских санкциjа коjе jе EУ увела Рускоj федерациjи а истовремено jе дошло до наглог прилива пољопривредних производа у земље коjе су кандидати чланство у EУ“, поjаснио jе он.

Према његовим речима пољопривредници су тренутно изопштени из прераде и промета а све економске анализе показуjу да се у наjвећем броjу грана пољопривреде профит не остваруjе ни на њихви ни у штали него у кланици, уљари, млекари, односно у трговини.

Више од 4.500 незапослених пољопривредних стручњака

Србиjа jе jедина земља у свету коjа има више незапослених пољопривредних стручњака него што има укупно запослених у сектору пољопривреде и прехрамбене индустриjе, тврди Шеварлић.

Шеварлић jе рекао да jе међу незапосленим пољопривредним стручњацима три доктора накука, 45 магистара и 3.700 мастера и дипломираних инжењера.

Са друге стране у агропривреди Србиjе има укупно 4.500 техничара и инжењера, рекао jе он.

Према његовим речима, наша земља jе од 2000. до данас изгубила око 90.000 радника у пољопривреди и прехрамбеноj иднустриjи у току процеса приватизациjе, транзициjе, стечаjа…
„Mожемо ли говорити о профитабилности нових приватизованих агробизнис компаниjа а да са друге стране немамо одрживост људи“, запитао jе он.

Kада jе у питању приватизациjа у пољопривреди, Шеварлић jе рекао да онима коjи се залажу за продаjу пољопривредног земљишта, саветуjе да „продаjу странцима своjе станове коjе су врло повољно добили а онда од њих изнаjме те станове да у њима стануjу“.

Танјуг

www.vaseljenska.com/ekonomija/novac-iz-agrarnog-budzeta-ide-ljudima-bliskim-vucicevom-rezimu/

1 глас