Београд – Извозом кукуруза Србија је постигла још један рекорд. Од октобра прошле године, када почиње да се рачуна економска година, извезено је 2,3 милиона тона кукуруза. Приход око 300 милиона евра. До нове бербе могли бисмо на страном тржишту да продамо и сва три милиона тона те житарице, очекују у удружењу „Жита Србије”.

На лепе резултате, међутим, надвила се сенка, јер је држава увела накнаду за извоз робе домаћег порекла рекама. Између осталог и на извоз житарица и уљарица. Влада је увела тај намет почетком априла како би се издржавала новоформирана Агенција за управљање лукама при Министарству саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, јер њено финансирање није предвиђено буџетом. Ваљда јој се зато не може приговорити на формирању још једне агенције.

Вукосав Саковић, директор удружења „Жита Србије” подсећа да ми више од 80 одсто житарица и уљарица превозимо речним путем.

„Такса је почела да се наплаћује од 10. априла ове године и већ нам је у априлу извоз процентуално пао за око 10 одсто. Постоји оправдан страх да ће се, уколико та глоба остане и даље, утицати на извоз и да ће се експорт смањивати из месеца у месец“, упозорава Саковић.

Он додаје да је овакав намет преседан, јер државе доносе мере које стимулишу продају домаће робе на страним тржиштима, а не обрнуто, да тај извоз дестимулишу. Нико не отежава и не ограничава извоз производа ког има много више него што му је потребно, већ је познато да се та ограничења уводе онда када хоће да се заштити домаће тржиште.

„Уведене су три таксе и то једна коју плаћа власник робе, а друге две бродар, превозник. Како он своју услугу наплаћује од извозника јасно је да све три таксе на крају плати власник робе. Просечна извозна провизија тренутно је око 1,5 евра по тони, а саме таксе износе 0,3 евра по тони. Јасно је да то није пуно ономе ко таксу наплаћује, али наш извоз постаје мање конкурентан у односу на Мађаре, Румуне. Додатно, цена кукуруза је била нешто нижа од уобичајених, а постизали смо просечних 140 евра по тони“, каже Саковић.

У Србији се краде и непописано пољопривредно земљиште

Он подсећа да извозници, поред те таксе плаћају и своје комерцијалне обавезе према лукама и да се зато не може прихватити тумачење да се и у другим земљама плаћа накнада, јер се у нашем случају ради о порезу.

„Ми као привредници не можемо да разумемо те таксе, јер декларативно сви се залажу за смањење и растерећење привреде, а онда се уводе таксе које нису познате ни у нашој ни у међународној трговини. Ми смо тражили од владе да се ове таксе ставе ван снаге и да се вратимо на нормалан трговински однос и пословање, каже Саковић.Он је упозорио и на један проблем који тренутно није видљив, а може изазвати невоље на јесен. Наиме, цена приступа гасоводу за сушаре повећана је за 500 одсто, што може довести до затварања одређеног броја сушара, које су и иначе на ивици рентабилности, и негативно утицати на цену и квалитет пољопривредних производа.„Ако би се десило да због оваквог великог поскупљења не дође до сушења житарица, прича са токсинима би могла да се понови”“, упозорио је Саковић, закључивши да из поменутих разлога, сушаре треба изузети из таквог начина наплате права на коришћење гаса.

Министарство: Накнаде нису ново оптерећење

У Министарству сабраћаја и грађевинарства кажу да нема говора о увођењу нових накнада, нити да ове накнаде представљају ново фискално оптерећење.

„Извозници жита, као крцатељи робе, плаћали су лучку накнаду за употребу обале и лучку накнада за пристајање и пре 2010. године, али приватним лучким оператерима, док по Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, исте накнаде плаћају се Републици Србији, односно Агенцији за управљање лукама. Напомињемо да је дефинисању износа лучких накнада претходила упоредна анализа накнада у дунавским лукама и да је Одлуком о висини и начину плаћања лучких и пристанишних накнада утврђен износ који је најнижи у Европи“, наводе у овом министарству.

Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама, додају, којим су луке дефинисане као добра у општој употреби, направљено је јасно разграничење између лучких такси, које су приход лучких оператера, и лучких накнада које су приход државе, односно Агенције за управљање лукама и које се користе за изградњу и унапређење лучке инфраструктуре. На тај начин се омогућава одрживо финансирање лучке инфраструктуре, а тиме и њихово коришћење свих заинтересованих привредних субјеката.

Костић саветује државу да распрода пољопривредни земљиште

„У разговорима са представницима Удружења житара јасно је указано да су сви учесници на тржишту равноправни, те да би представљало повреду начела тржишне равноправности уколико би они били ослобођени обавезе плаћања ових накнада. Указујемо да је Одлуком о висини и начину плаћања лучких и пристанишних накнада прописан преференцијални положај робе која је намењена за извоз, те се за исту плаћају умањени износи лучких накнада, који су иначе најнижи у Европи. Будући да су лучке накнаде постојале и раније, нису оправдане тврдње да оне представљају разлог за поскупљење извоза. При томе, остављамо могућност да до подизања укупне цене услуге коришћења луке дође само у случају ако лучки оператери повећају износе лучких такси, што је изван могућности контроле државе с обзиром да лучки оператери одређују висину лучких такси слободно према условима на тржишту“, кажу у Министарству.

Ј. Рабреновић / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/novi-namet-vlastodrzaca-ugrozava-poljoprivrednike-lucke-takse-globe-izvoznike-kukuruza/

Прочитај без интернета:
0 гласовa