Вест да ће арбитражни суд у Хагу пресудити у корист Словеније и да ће Хрватска остати без две трећине Пиранског залива изазвала је у Загребу шок и запрепашћење.

Процурили су транскрипти из којих је видљиво да је словеначки судија Јернеј Секолец редовно обавештавао Љубљану што се догађа на суду, па је тако пренео и став председника суда Жилбера Гуломеа да ће најмање две трећине залива припасти Словенији. Поједини медији у Хрватској пишу и да су Словенци активно лобирали код судија Арбитражног суда.

- Реч је о „Пиранликсу“, а овог тренутка сматрамо да се та сумња појавила као оправдана. То драстично утиче на ситуацију, то би било шокантно и неприхватљиво за Хрватску – одмах је реаговала шефица хрватске дипломатије Весна Пусић на ванредној конференцији за новинаре.

Каже да је Хрватска ушла у процедуру са поверењем у међународне правне институције и међународно право и да следи хитна провера свих информација како би се видело што је истина.

Проверили смо и какве су реакције Љубљане, у којој не демантују да је њихов члан арбитражног суда редовно био у телефонском контакту са министарством спољних послова. Наводно да постоје и транскрипти тих разговора и да је из њих видљиво да је Љубљана у једном тренутку изразила незадовољство током преговора око границе на копну, али се цитирају и речи председника суда који је рекао да око тога не треба превише притискати, јер су ионако „Словенци добили на мору готово све што су и желели“!

Словеначки члан суда је Љубљани дојавио да ће црта разграничења у Пиранском заливу ићи од Драгоње до границе са Италијом и да би по томе Словенци добили 75 или 66 одсто залива. Исто тако се из транскрипата види да је словеначки судија редовно обавештавао који став има хрватски судија Будислав Вукас.

Цело време постојала је јасна стратегија између званичне Љубљане и „њиховог“ судије, па су се договарали и око сваког детаља. Загреб је већ пре упозорио Хаг да постоји преписка која указује да поверљиве информације цуре из суда, али је то демантовано.

Очекује се да ће пресуда бити објављена у децембру. Она је обавезујућа за обе стране. Не постоји право жалбе.

Зато се у Загребу већ сада калкулише да ће лева власт да распише изборе одмах после лета, како би се избегле негативне реакције ако Хаг заиста пресуди да Пирански залив припада Словенији. Био би то тријумф словеначке политике, која је због граничног спора годину дана блокирала и преговоре за улазак Хрватске у ЕУ. И бивши хрватски премијер Иво Санадер дао је оставку са образложењем да неће да учествује у процесу који води губитку територија, а губитак Пиранског залива поништио би све позитивне помаке који су Хрватска и Словенија постигле након Санадеровог одласка.

ДЕО ТРАНСКРИПТА

Вечерњи лист објавио је данас како су у транскритима разговора словенског члана арбитражног суда Јернеја Секолеца и словенске заступнице пред судом Симоне Дреник из Министарства вањских послова у којима се види како јој је Секолец преносио детаље из поверљиве дискусије председника суда Гилберта Гијома и осталих арбитара. Лист је, такође, објавио и део аудио снимака.

Из делова транскрипта видљиво је како је Секолец наводно пренео изјаву коју је приписао председнику Суда по којој му је овај рекао како су „Словенци добили што су хтели на мору“, као и да најмање две трећине Пиранског залива иде Словенији.

Арбитар Јернеј Секолец говори да је граница на копну још “отворена” као и да није задовољан тијеком расправе. Изриче реченицу председника суда Гијома чији се одјек може наћи и у спорним изјавама словенског министра вањских послова Ерјавца из прољећа ове године кад је казао да “има неслужбене информације да ће суд одлучити у корист Словеније”, преноси „Вечерњи„.

„Гијом ми је рекао током паузе за кафу да не бих требало толико наваљивати и притискати. Рекао је: ‘Добили сте шта сте хтели на мору, зато не би требало толико да наваљујете’. То ми је рекао“, казао је Секолец, а преноси хрватски лист.

Граница на мору, рекао је Секолец, решена је тако да црта разграничења у Савудријској ували и Пиранском заливу иде од ушћа реке Драгоње у мору, равном линијом према италијанској граници.

„Мислим да постоје велике шансе да статус буде… да ће унутрашње воде остати до базне црте. А подела ће бити или 25/75 или 33/66 одсто, казао је он наводећи како би требало бити подељен залив између Словеније и Хрватске.

„Вукас ће сигурно скакати због тога“, казала је Симона Дреник.

СЛОВЕНЦИ БЕЗ КОМЕНТАРА
Словенци, са друге стране, нису желели да коментаришу наводе хрватских медија.

„Не желимо да коментиришемо провокације из Хрватске“, поручила је Симона Дреник из словенског министарства спољних послова, додавши да ће о свему обавестити Арбитражни суд, преноси портал Сиол.нет.

Из словенског министарства спољних послова поручују да се у хрватским медијима и политичким круговима већ одавно спекулира о коначној одлуци Арбитражног суда. Наглашавају да се Словенија читаво то време, као странка у поступку, суздржава од било каквих акција или изјава које би могле угрозити рад суда, пише хрватски портал „Индекс“.

Сличан је став и професорке на Правном факултету у Љубљани Василке Санцин која је изјавила „да се ради о новинарској патки каквих је досад било много“. Санцин је учествовала у изради словенског меморандума о граници с Хрватском.

„Могла је и Словенија да објави како има назнака да се хрватска страна договарала с неким од арбитара. Хрватска би страна, у случају да има доказе о сарадњи с арбитрима, врло брзо решила ствар“, каже Санцин, и додаје како новински написи нису довољан темељ за оптужбе.

КАКО СУ ХРВАТСКИ МЕДИЈИ ДОШЛИ ДО СНИМКА?

Но, много више словенске медије занима чињеница да је загребачки дневни лист дошао у посед аудио записа приватног телефонског разговора између Дреник и Секолца. Стога је словенски члан у Европском парламенту Иво Вајгл поручио да треба испитати деловање хрватских обавештајних служби на словенском територију, док бивши министар за промет Марко Павлиха сматра како је ова афера доказ да хрватске тајне службе прислушкују словенске функционере и тако им крше људска права.

Ерјавец, који је у Француској на годишњем одмору, а како преносе хрватски медији, рекао је поводом тврдњи о арбитражи да је то „глупост“, а ствар повезује са атмосфером у Хрватској пред предстојеће парламентарне изборе.

„То је глупост и део изборне кампање“, казао је Ерјавец.

Словенски министар спољних послова и у својим је недавним иступима о арбитражном поступку и наводном кашњењу објаве арбитраже излазио с тврдњама да се то догађа зато што је у Хрватској одлука арбитраже важно политичко питање које ће имати тежину пред одлучивањем бирача коме дати свој глас на изборима и да је то „врућа тема“ међу хрватским странкама.

МИЛАНОВИЋ: ПРОВЕРИЋЕМО НАВОДЕ О АРБИТРАЖИ
Хрватска ће проверити информације о договарању судија у арбитражном већу које одлучује о хрватско-словенском граничном спору у вези са Пиранским заливом с представницом словенске владе, рекао је у премијер Хрватске Зоран Милановић.

„Министар спољних послова и потпредседница владе је имала конференцију за штампу коју смо детаљно ускладили тако да знам што је рекла и немам томе што одузети или додати. То је забрињавајуће…Проверићемо то оним методама које нам стоје на располагању и заштитити државне интересе… Могуће је да је реч о некаквој грешки, али ако није, знаћемо да заштитимо своје националне интересе“, рекао је Милановић новинарима за време обиласка градилишта новог путничког терминала Међународне зрачне луке Загреб (МЗЛЗ).

СПОРНИ КИЛОМЕТРИ

Пирански залив је гранични залив између Хрватске и Словеније који је дугачак 19 километра и налази се на северном делу Јадранског мора. Део је Тршћанског залива. На словеначком делу се налазе Пиран, Порторож и Луција, а на Хрватском је Црвени врх. Територијално разграничење између две државе препуштено је 2009. године, после сусрета Пахор – Косорова у Стокхолму, међународној арбитражи.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:558879-СКАНДАЛ-У-ХРВАТСКОЈ-Словенцима-две-трећине-Пиранског-залива

Прочитај без интернета:
0 гласовa