Цене у Србији скачу готово свакодневно, а осим скупљег горива и гаса, за почетак априла се најављује и поскупљење струје! То за собом увек повлачи и низ других поскупљења, што би могло непријатно да изненади и дијаспору приликом доласка у домовину за предстојећи Васкрс!

У априлу се очекује талас поскупљења: Нема краја суноврату стандарда грађана Србије

Стварност сведочи да Србија има највише цене горива у региону и да је храна у Србији међу најскупљим у Европи. Кућни буџет све чешће пада на плећа само једног запосленог, често чак и само пензионера који издржавају и децу и унуке примањима умањеним за десет одсто!

Шта ће поскупети од пет до 20 одсто*

– маслиново уље
– смрзнуте рибе

– неке врсте сирева
– тестенина
– чоколада
– дечја козметика
* реч је о увозним производима

За годину дана, просечан годишњи раст потрошачких цена је, према подацима Републичког завода за статистику, износио скоро три одсто, а статистика говори и да је јануарска просечна зарада реално за 20 одсто мања него месец раније и да са мање од 330 евра треба покрити потрошачку корпу вредну 550 евра!

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, објашњава да статистика, иако нимало ружичаста, не пружа праву слику угрожености потрошача.

– Држава не сагледава довољно све факторе који имају поразан утицај на грађане и њихов стандард, већ се бави буџетским приходима и расходима и међународним дуговањима. У међувремену, примања су у Србији пала, а при том су стигла два нова таласа у виду пораста долара и швајцарског франка и пада евра због политике Европске банке – појашњава Богосављевић за „Вести“.

Он истиче да цене енергената имају већу динамику раста, нарочито течна горива због плаћања у доларима.

– Поскупљење енергената за собом повлачи и дизање многих цена, а пензије и плате у јавном сектору су умањене. Зато продавци иду на мање паковање по истој цени, али и с лошијим квалитетом робе, што може бити опасно по здравље нарочито када је реч о прехрамбеним производима. Због ниског стандарда, грађани се све више одричу куповине средстава за хигијену, одеће и обуће – каже Богосављевић.

Шта ће поскупети од два до четири одсто*

– уље
– брашно
– шећер
– сокови
* реч је о домаћим производима

Цене основних животних намирница у Србији су приближне Немачкој где је просечна плата више него десет пута већа! Примера ради, Немци литар млека плаћају 0,74 евра, док је у Србији 0,72 евра. Хлеб је у Немачкој око евро, док је у Србији педесетак центи.

Саша Ђоговић, стручњак за тржишна истраживања, каже да ће раст цена неспорно довести до пада животног стандарда.

– Очекујем да ће због притиска увозних цена на бази курса долара ускоро поскупети кафа, какао, чоколаде и кондиторски производи, кућна хемија и средства за личну хигијену. Због тога ћемо те производе мање куповати, док ћемо основне животне намирнице, попут хлеба, и даље редовно узимати. Пад српског животног стандарда је последица лоше економске политике 15 година уназад када је забашуривано право економско стање, па је сада све дошло на наплату – каже Ђоговић за „Вести“.

Највеће нето зараде у Србији у фебруару*

– програмери и консултанти – 160.100 динара (1.330 евра)
– услужне делатности у рударству – 146.681 (1.222)
– производња дувана – 134.681 (1.122)
– производња рачунара – 122.200 (1.018)
– финансијске услуге – 118.386 (987)
– запослени у ваздушном саобраћају – 103.667 (864)
* извор Републички завод за статистику

Са Ђоговићем је сагласан и економиста Бранко Драгаш који у изјави за наш лист указује да су све власти од 2000. имале исти економски модел који је сада довео до потпуног краха.

– Довољно говори податак да се само у фебруару Србија задужила са рекордних 907 милиона евра. Јасно је да је све уништено и обесмишљено и да следи даљи драстичан пад животног стандарда – закључио је Драгаш.

Најмање нето зараде у Србији у фебруару*

– запослени у туристичким агенцијама – 21.334 динара (175 евра)
– помоћне делатности у финансијским услугама – 23.846 (198)
– запослени у припремању хране и пића – 23.863 (199)
– запослени у прерађивачким делатностима – 24.877 (202)
* извор Републички завод за статистику

Србија за петину скупља од ЕУ

Гнев сиромашних

Драгаш истиче да је народ почео да показује да више не може да издржи нове намете и скупоћу.
– Вода коју су просветни радници током штрајка просули по министру Вербићу је, фигуративно, изливена чаша жучи на све што се догађа, а нарочито на све веће сиромаштво због којег грађани више не могу да преживе – процењује Драгаш.

Трошкови пословања у Србији су, због прописа и бирократских процедура у трговини, готово за петину виши него у земљама ЕУ, а исти производи су у просеку скупљи за 18,5 одсто јер српски трговци морају у цену производа да зарачунају низ државних намета, показало је истраживање Мреже за пословну подршку.

Гледано кроз цене хране, одеће и техничких производа, потрошачи у Србији при куповини на годишњем нивоу плаћају 420 милиона евра више него грађани у земљама ЕУ.

Трговцима који продају ринфузно месо и месне прерађевине у Србији држава намеће осам оптерећујућих процедура или дупло више него у ЕУ, а дупла процедура се односи и на продавце телевизора или рачунарске опреме који имају чак шест намета.

Такође држава не враћа новац потрошен на плаћање анализа узорака хране, док се већини европских трговаца то рефундира у року од 15 дана.

Због дугог бирократског поступка, сваки производ који се увезе у Србији мора да буде скупљи него у матичној земљи, јер значајно повећава трошкове трговаца.

У смрт због дугова

Богосављевић каже да су грађани, због ниског стандарда, у сталној и суморној борби с онима који треба да воде рачуна о њиховим примањима.

– У друштву је присутна све већа депресија, а људи се све више задужују како би преживели. Та исцрпљујућа борба с дуговима и помањкање начина да се реше проблеми све чешће доводе грађане до болести, убистава и самоубистава – тумачи Богосављевић.
Д. Декић – Вести
фото: А. Чукић
2 гласa