16.10.2015. ИСКРА

ЕУ ће тражити да се Србија политички одрекне Русије! Увођење санкција Москви биће услов за напредак у преговорима о приступању.

Ово сазнаје „Блиц“ из западних дипломатских извора у Београду. Поред косовских ултиматума за Србију, Европска унија спрема и тврд услов у вези с Русијом.

Наиме, да би се у преговорима са ЕУ отворило поглавље 31 о спољној политици, Влада у Београду ће морати у много већој мери него до сада да усклади своје понашање с Бриселом. То, кажу наши саговорници, значи једноставно – Србија мора да се приклони европским санкцијама Русији.

Поглавље 31 има назив „Спољна, безбедносна и одбрамбена политика“ и има циљ да земља кандидат за чланство потпуно усклади своју политику у овим областима са заједничким ставовима ЕУ.

И то не би било ништа спорно да се Србији одмах на почетку процеса као ултиматум за отварање тог поглавља не поставља најтежи услов, а то је да се одрекне савезништва са Владимиром Путином.

Извори „Блица“ објашњавају да би отварање поглавља 31 требало да се нађе на дневном реду у наредних годину дана. То значи да Србији преостаје да се нада да ће се ЕУ и Русија до тада помирити и да нећемо ни морати да бирамо између Брисела и Москве.

Контрасанкције

Европске земље које су увеле санкције Русији а нису у ЕУ су Албанија, Црна Гора, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. Русија им је одговорила контрасанкцијама на низ прехрамбених и пољопривредних производа.

То би се сигурно догодило и Србији, а штета би била огромна, каже за „Блиц“ политички аналитичар Бранко Радун.

– Незваничан захтев Запада да се придружимо санкцијама постоји, а до формалног ће доћи под два услова: ако се глобално односи САД и ЕУ са Русијом још више погоршају и ако Запад буде пожелео да нас из неких разлога додатно притисне. Економска и политичка штета од увођења санкција била би немерљива. То никако не смемо да прихватимо – коментарише Радун.

И Косово и Русија

Највиши српски званичници – премијер Александар Вучић, председник Томислав Николић и шеф дипломатије Ивица Дачић – у досадашњим реакцијама су били јасни: ЕУ може да тражи све од Србије осим признања Косова и санкција Русији.

Како „Блиц“ сазнаје, одбијање Београда да се придружи санкцијама биће критиковано и у извештају о напретку Србије ка ЕУ, који ће Европска комисија објавити овог месеца.

Шта подразумевају санкције

Санкцијама које је ЕУ увела Русији због анексије Крима забрањује се: било каква сарадња са пет руских државних банака, трговина обвезницама и акцијама руских енергетских и одбрамбених компанија, увоз или извоз наоружања и војне опреме, као и трговина робом и технологијама у области енергетике, одбране и експлоатације енергената. Забрањен је улазак у ЕУ за 151 особу из Русије, а замрзнута је имовина 37 појединаца и правних лица из Русије.

Блиц
***

Daniel-Server

ВАШИНГТОН – ЕУ и САД немају никакав проблем са одржавањем ванредних парламентарних избора у Србији све док се поштују демократске процедуре, а уколико они још и консолидују подршку реформама биће поздрављени и у Бриселу и у Вашингтону, сматра политички аналитичар из Вашингтона и експерт за Балкан Данијел Сервер.

Сервер је у изјави Танјугу потврдио да постоје спољне тенденције усмерене на то да се смањи утицај Руске Федерације у влади Србије.

Он је, наиме, упитан да ли такве тенденције постоје одговорио потврдно, наводећи притом да је Београд и историјски и у садашњости Москви ближи него што „западњаци” сматрају прикладним за земљу која има аспирације да постане чланица ЕУ.

„Свакако би и Брисел и Вашингтон били срећнији да је Србија ускладила своју политику по питању европских санкција према Русији. Многе европске земље су у прошлости одржавале добре односе са Русијом, али тренутно понашање Москве у Русији и Украјини чини то много тежим, него што је било у блиској прошлости”, навео је Сервер.

Иако је истакао да не учествује у тумачењима потенцијалних прекомпозиција влада других земаља, у смислу потенцијане промене партнера СНС у влади после парламентарних избора, он је навео да је добро је познато које су партије и лидери у Србији пријатељскије настројене према Москви, а које су ближе везане за Брисел и Вашингтон.

„Али, Брисел и Вашингтон немају право гласа, већ само могу да наставе да се труде да утичу на политику Београда на начин који омогућава чланство Србије у ЕУ”, подвукао је Сервер.

Сервер је нагласио и да, без обзира на то какве интересе међународна заједница или њени делови имају у некој земљи, у стварним демократијама не постоји никаква гараницја да ће исход избора бити у складу са оним што међународна заједница преферира.

„На грађанима Србије је да одреде шта је исход”, рекао је Сервер.

Упитан о странкама на политичкој сцени Србије које ЕУ и САД сматрају прихватљивим партнерима, Сервер је рекао да свако ко је заиста посвећен демократији, укључујући слободну штампу и независно правосуђе, наилази на „топлу добродошлицу” у ЕУ и САД, али и да би на исти начин била дочекана свака владу која је посвећена наставку озбиљне нормализације односа са Приштином.

(Танјуг)

Прочитај без интернета:
2 гласa