Брисел – Изузев Русије, у Европи готово да нема земље у којој се не налазе базе, командни и центри за заједничке вежбе НАТО снагa. Све НАТО базе су истовремено и базе САД. Премрежено је све од Исланда до Турске и Грузије, од Португалије до Литваније, Шведске и Финске.

„Објавите мапу света и означите све америчке војне базе на њој. Видећете разлику између Русије и САД“, рекао је руски председник Владимир Путин, приликом скорашње посете Италији за тамошњи дневник „Коријере дела сера“. Новинар овог листа поменуо је наводни осећај угрожености балтичких земљаља и Пољске од стране Русије и питао руског председника, да ли је Запад у праву кад каже да је одлучан да спречи „руског медведа“ у овој наводној намери.

Русија практично нема војску у иностранству, одговорио је Владимир Путин и поменуо остатке оружаних снага из совјетског времена у Таџикистану, и снаге на местима где је терористичка претња велика, попут границе са Авганистаном и базе у Киргистану. „Дакле, наша политика није глобална, увредљива или агресивна. Америчка војна потрошња је већа од потрошњс свих земаља у свету заједно, а војни трошкови НАТО су десет пута већи од трошкова Русије. Америчке подморнице су у сталном опрезу поред норвешке обале и опремљене су ракетама које могу да стигну до Москве за 17 минута. Сами сте поменули ширење НАТО на исток, што се нас тиче, ми се нигде не ширимо“, додао је још том приликом Путин.

Готово свакодневно се од западних државника и чиновника чују опаске о наводним територијалним претензијама Русије. Пре неколико дана је и потенцијални републикански кандидат за председника САД Џеб Буш упозорио Русију да ће се, уколико буде изабран на ту функцију, „снажније супротстављати председнику Русије Владимиру Путину како би га одвратио од агресије, нарочито у Украјини и источној Европи“.

Америчка чизма маршира Европом

Међутим, реална слика ситуације је сасвим другачија.У Европи, на шта је овога пута концентрисано Спутњиково истраживање, готово да нема земље у којој нема америчке војне чизме. Од Исланда до Турске и Грузије, од Португалије до Литваније, Шведске и Финске — налазе се НАТО базе, НАТО командни центри, центри за заједничке вежбе НАТО снага (видети карту на фотографији испод, преузету са сајта НАТО).

Према војном коментатору Мирославу Лазанском, све базе НАТО у Европи уједно су и америчке базе. Њих некад зову ‘базе са две капице’, што значи да је нека база уједно и национална база и НАТО база.

„У којим базама Aмериканци имају нуклеарно оружје, то ни јавност тих земаља не зна. Рецимо, био је скандал пре десетак година кад су Италијани открили да у базама у тој земљи постоји нуклеарно оружје“, подсећа Лазански за Спутњик.

Он додаје да у овом часу Америка има око 240 нуклеарних бомби, тактичке намене, на териториј Европе. „Барем на пет локација у земљама Европе налазе се базе са америчким тактичким нуклеарним оружјем. Док, рецимо, Русија нема ниједну војну базу ван територије Руске Федерације, па ни базу са нуклеарним оружјем“, закључује Лазански.

Иначе, како за Спутњик појашњава војни аналитичар Александар Радић, читава Европа је подељена у такозване зоне одговорности, а командна места НАТО се организују тако што једна носећа земља прима официре и подофицире других земаља. За југоисточну Европу надлежни су центи у Измиру у Турској и Вићенца у Италији. Из Напуља се руководи мултинационалним тимом. А у бази Рамштајн у Немачкој се налази командни центар одакле се руководи америчким ваздухопловним снагама у Европи.

Број војника од 1960. до данас

Према недавно објављеним подацима, САД, тренутно, има више од 60.000 војника стационираних у Европи. Они су смештени углавном у Немачкој, Италији и Великој Британији. Према подацима са интернет сајта амeричких ветерана, број војника САД у Европи је 2012. био око 75 хиљада. Године 2000-те је тај број био око 114 хиљада. Око 293 хиљаде амееричких војника било је распоређено у Европи 1990, док је 1980 у свим замљама Европе било смештено око 311 хиљада америчких војника. Тај број је 1960. износио око 343 хиљаде (само у Немачкој је било око 232 хиљаде).

Ротирање америчких снага

Одлазећи амерички секретар за одбрану Чак Хејгел, изјавио је недавно да ће САД затворити 15 војних база широм Европе, што ће Пентагону уштедети око 500 милиона долара годишње. Међутим, у истој вести се каже да ће број америчких војника остати исти пошто Вашингтон планира да их „ротира“ унутар Европе и укључи у програме обуке.

„Звучи парадоксално. У сенци кризе у Донбасу, НАТО тражи решење како да с једне стране покаже мишиће, а с друге стране је чињеница да се већ годинама смањује америчко војно присуство, буџети и ефективи свих чланица НАТО у Европи“, каже за Спутњик Александар Радић.

Према његовом мишљењу, нађен је компромис између ове две крајности тако што је последњих месеци повишен ниво војних активности, организовања вежби, учесталих обука, и привремено размештање, нарочито америчких јединица, у земље које су на ободу према Русији.

„Tо су балтичке републике, Пољска, Румунија, Бугарска, значи простор који је углавном географски оријентисан ка Русији и Украјини. Али процес који је започет пре неколико година се наставља и све мање и мање се налазе снаге главне земље НАТО, Америке, на територији Европе“, тврди Радић.

Проширивање база опремом и људством

Упркос томе, почетком овог месеца стигла је вест да су шпанске власти потписале споразум са САД којим су дозволиле стално присуство најмање 3.000 америчких војника у војној бази Морон, на југу те земље. Споразум о војном присуству САД у овој војној бази је потписан још 1988. и у њој се сада налази 850 војника, а ускоро ће их стићи још 2.200. Такође, у бази ће се, уместо 14, налазити 40 авиона и у њу ће бити уложено 26 милиона долара.

Базе у региону

У Мађарској је још од 1999. Американцима на располагање дата авио-база „Ташар“. База Авијано у Северној Италији је под америчком управом од 1954, а базу Бриндизи (исто — Италија) користе јединице америчке авијације за трагање и спасавање. Американци су у Словенији користили услуге луке Копар за одмор посада носача авиона и нуклеарних подморница. У Македонији су присутни од краја 1992. а прву базу су формирали на аеродрому „Петровец“ код Скопља. У Грчкој данас постоји само једна база САД на острву Крит у Егејском мору — „Суда залив“. После агресије НАТО пакта отворена је база „Бондстил“ на површини од 75 хектара на Косову и Метохији. Уласком Бугарске у НАТО, ова земља је са САД потписала споразум о војној сарадњи, чиме су Американци добили право десетогодишњег коришћења полигона „Ново село“ код Сливена, складишта у поморској бази „Ајтос“, аеродром „Безмер“ и авио-базу „Граф Игњатијево“. Румунија је потписивањем споразума са Вашингтоном, почетком маја 2011, пристала na размештање на територији Румуније дела америчког антиракетног штита у Европи. За то је одређена војна база „Девеселу“. Ова се база налази се на само 500 километара од руске флоте у Црном Мору. А база „Мороног“, у Пољској, налази се на мање од 100 километара од главне базе руске Балтичке флоте у енклави Калињинград.

Немачка, Британија, Турска — „традиционалне“ базе

У Немачкој се ниво америчких трупа од 1969. до 2004. одржавао на око 250.000, док је у Италији, Турској, Шпанији и Великој Британији тај број био од 5 хиљада до 30 хиљада војника.

За време прве администрације америчког председника Била Клинтона, америчке снаге у Европи бројале су 134.391 војника, а током напада на положаје босанских Срба 1995. у региону је било смештено око 19.000 америчких снага. За време друге Клинтонове администрације САД учествује у вођењу рата НАТО на Косову и тада има 13.500 војника у земљама у окружењу, док је укупан број америчких снага у Европи тада био 115. 757 војника.

На Косову се налази 700 америчких војника у оквиру контингента Међународних снага, стоји, између осталог,у писму америчког председника Барака Обаме, послатом Конгресу ових дана.

Ненад Зорић / Спутник.рс

www.vaseljenska.com/vesti/nuklearne-bombe-premrezile-evropu/

Прочитај без интернета:
0 гласовa