НАЈГЛАСНИЈИ СУ ОНИ КОЈИ ДОБИЈАЈУ НАЈВЕЋЕ ГРАНТОВЕ АМЕРИЧКИХ И ЕВРОПСКИХ ФОНДОВА

Пише: Јелена ПОПАДИЋ

  • „Политика“ се нашла на удару зато што је објавила да новац са Запада добијају увек исти медијски играчи. Од 15 добитника последњег конкурса, девет се нашло на листи од пре две године, а шест је новац од Европе добило и 2010. године
  • Исти лист је у тексту „Еври за старе знанце” објавио да је НУНС од 2011. до 2015. године добио скоро 300.000 евра од Европске комисије, као и да су додатни новци из Европе додељени њиховом Центру за истраживачко новинарство (98.141 евра), Медија центру (98.467 евра)
  • „Политика“ је навела и да је у ЕУ издвојено 1.189.616 евра за регионалну платформу о јачању медијских слобода, коју реализују НУНС и још пет регионалних организација. Ауторка текста Вишња Аранђеловић, указала и да је Фонд Европске уније за подршку медијима прошле године финансирао са 1.766.573 евра пројекте АНЕМА, НДНВ-а, НУНС-а, ЦИНС-а, агенције Бета, недељника Време…   
  • Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић не само да се није огласио поводом напада на новинарку „Политике” већ је тим нападима давао темпо. Он је на свом Фејсбук профилу устврдио да је „Политика” „отворила сезону лова” на функционере НДНВ-а Динка Грухоњића и Недима Сејдиновића, да позива на укидање независних медија, као и да месецима исписује савремену верзију текста „Ћурувија дочекао бомбе

        У ВИРТУЕЛНОЈ стварности коју ствара и уређује другосрбијанска „грађанска елита”, уз помоћ популарних друштвених мрежа, поново се одиграва свима нама добро познат филм.

        Нападнут је поново један новинар „Политике” који је био довољно „дрзак” да напише текст о донацијама Европске комисије медијима. Завиривање у њихове финансије највише не прија онима који се диче транспарентношћу, одговорношћу и независношћу. Ко онда сме да се одважи да пише о овим осетљивим темама које често остају недовољно осветљене у бирократским лавиринтима оних који примају или дају донације?

        Салве увреда и погрдних речи пропраћених неистинама већ данима стижу на рачун колегинице Вишње Аранђеловић ауторке текста „Еври за старе знанце”.

        У правом „грађанском” маниру извештавање о уплатама Европске комисије на рачун медија опет је названо прављењем листе страних плаћеника, а колегиница Аранђеловић преживљава још један јавни линч преко друштвених мрежа. Најгласнији су они чије организације редовно добијају највеће грантове, како из америчких, тако и из европских фондова.

        Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић не само да се није огласио поводом напада на новинарку „Политике” већ је тим нападима давао темпо. Он је на свом Фејсбук профилу устврдио да је „Политика” „отворила сезону лова” на функционере НДНВ-а Динка Грухоњића и Недима Сејдиновића, да позивамо на укидање независних медија, као и да месецима наш лист исписује савремену верзију текста „Ћурувија дочекао бомбе”.

        Тешко нам је да поверујемо да је такве формулације износио само зато што смо у тексту „Еври за старе знанце” објавили да је НУНС од 2011. до 2015. године добио скоро 300.000 евра од Европске комисије, као и да су додатни новци из Европе додељени њиховом Центру за истраживачко новинарство (98.141 евра), Медија центру (98.467 евра).

        Или је можда љут због чињенице коју нико није ни демантовао – да је у ЕУ издвојено 1.189.616 евра за регионалну платформу о јачању медијских слобода, коју реализују НУНС и још пет регионалних организација.

        Покушај дискредитације истинитих података

        У тексту „Еври за старе знанце”, ауторке Вишње Аранђеловић, објављеном у суботу, наведено је да је Фонд Европске уније за подршку медијима прошле године финансирао са 1.766.573 евра пројекте АНЕМА, НДНВ-а, НУНС-а, ЦИНС-а, агенције Бета, недељника Време…

        Чињеница је да новац добијају увек исти медијски играчи. Од 15 добитника последњег конкурса, девет се нашло на листи од пре две године, а шест је новац од Европе добило и 2010. године.

        Нико од поменутих медијских организација није оспорио истинитост изнетих чињеница, већ се покушај дискредитације овог текста највише сводио на то како ће ове податке прихватити, схватити јавност.

        Контуре Обрадовићеве реторике предочене су пре два месеца кад је уредник „Курира” и доскорашњи високи функционер НУНС-а Ратко Фемић поручио Вишњи Аранђеловић да „није добро окресана”.

        Обрадовић је том приликом лајковао Фемићев простаклук, али се касније у приватном разговору извинио колегиници Аранђеловић.

        Сад је на сцену ступио нови Фејсбук пријатељ Вукашина Обрадовића. Извесни Иван Новковић из Ниша колегиницу Аранђеловић почастио је простачком поруком – „Уколико сте Ви писали онај текст о финансирању медија и удружења онда сте велико г…”.

        Новковић је члан Ресорног одбора за заштиту људских права у нишком огранку Нове странке Зорана Живковића. Тешко нам је да замислимо како се изражавају чланови Живковићеве странке који се не баве заштитом људских права.

        Не сумњамо да су и на ову хајку НУНС-а и остали борци за људска права и слободе неми. Ни јуче Вукашин Обрадовић није одговорио на наше питање да ли се осећа одговорним за нападе којима је изложенa наша новинарка, да ли ће осећа потребу да је заштити и које је то нетачне податке у свом ауторском тексту изнела.

        У свеопштем јуришу на Вишњу Аранђеловић најмање стила и каваљерства имао је Славиша Лекић. То не може да нас зачуди јер је Лекић познат по вулгарним испадима. „Мицин таја”, што је његов твитерашки надимак, колегиницу Аранђеловић назвао је Вјерицом Радетом српског журнализма. То му није било довољно већ је додао да „неке Вишње служе да се нађубре” и да је у тренду „боја труле Вишње”.

        Можда је био посебно погођен темом будући да је новац од ЕУ добила и агенција „Брендон”, његове бивше супруге Бојане Лекић.

        За филмске ефекте побринула се продуцент и глумица Бојана Маљевић. Ипак, сценарио као да је преписала од редитељке Биљане Србљановић, предводнице претходног јуриша на „Политику”.

        Наиме, у децембру прошле године, Србљановићева је, након серије „Политикиних” текстова о донацијама великих америчких фондација српском невладином сектору, на свом Фејсбук профилу објавила статус од неколико хиљада словних знакова са насловом „Ја багата а ти гавно” у којем грубо клевета мене (ауторку ових текстова) и Љиљану Смајловић. И то правим уличарским жаргоном, користећи непроверене информације и искривљујући стварност.

        Ово њено писаније, у форми новинског чланка, пренели су многи портали који воле да се назову перјаницама грађанског друштва. Иако се у овом скупу реченица не може наћи ништа грађанско.

        Тако је и Бојана Маљевић пре два дана на свом блогу објавила текст под називом „Вишњина листа” у којој покушава да дискредитује писање „Политике” без иједног аргумента.

        Сви подаци објављени у тексту „Еври за старе знанце” исправни су и потврдила их је Европска комисија. Бојана Маљевић не демантује изнете чињенице, али ипак негодује што Вишња Аранђеловић није „сасвим проверила информације” па је 188.961 евра које је примила, назвала донацијом (колико је 2012. године добио „Монтеројал пикчрс” од ЕУ ). Али тај новац, како тврди, никако није донација, јер је њена продукцијска кућа заправо победила на јавном конкурсу за одређену ТВ серију.

        Најтужнија је чињеница да већина поменутих играча приликом писања следећег пројекта играти на карту угрожености. Поједини ће се за стране донације борити напомињући да су они баш та, угрожена врста.

        „Независни” медијски радници којима су „стављене мете на чело” текстовима у „Политици” чије су ауторке – „перфидне”, „подле”, „јефтине”, „продане душе”, „стока ДБ-овска”, „ђубрад”, „спонзоруше”…

        У тексту „Еври за старе знанце” није изнета ниједна квалификација, увреда нити инсинуација, као ни у претходним извештајима о финансирању невладиног сектора. Само суве чињенице и информације које очигледно погађају тамо где појединце највише боли.

извор: fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/nuns-i-njegove-strukture-od-brisela-za-cetiri-godine-dobili-bezmalo-500000-evra

0 гласовa