Београд – Знам да сте изненађени и да ово нисте очекивали. Овако је премијер Александар Вучић још 26. марта ове године први пут најавио да „постоји могућност да се пензије и плате запосленима у јавном сектору повећају још у току ове године”.

„Ово не радим због гласова и да бих некога победио на изборима. Не треба то мени. И овако могу да их победим. Циљ ми је да оздравимо економију Србије, повећамо привредни раст, па да у складу с тим можемо и да повећамо плате и пензије“, рекао је тада Вучић.

Било је то на регионалној конференцији Бизнис плус и само месец дана након што је борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) Србији одобрио аранжман из предострожности. Након тога председник владе готово да није пропуштао прилику да у јавности говори на ту тему. Можда и због премијерове самоуверености добар део економске јавности веровао је да су повишице готова ствар и да ће ММФ бити попустљив и дозволити повећање личних примања грађана и пензионера. Зато су многи очекивали да ће на конференцији за новинаре, коју је премијер сазвао пре два дана, одмах након састанка са мисијом предвођеном Џејмсом Руфом, саопштити када, како и колико ће плате и пензије бити повећане. На та три питања запослени у јавном сектору и пензионери још нису добили одговор.

„Плате и пензије ће бити веће. И тачка. Питање је само када, како и колико“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре.

Пре тога, према нашим изворима, за преговарачким столом му је речено да ће се о томе разговарати у октобру приликом треће ревизије програма. Овога пута за Фонд то није била тема. Наши извори кажу, да ММФ без неких оквирних буџетских бројки за 2016. годину о томе не може да разговара, јер су им потребне чврсте гаранције да мањак у државној каси догодине неће бити повећан. Премијерова формулација „да ће се разговори о повећању плата и пензија финализовати у октобру” свакако лепше звучи од чињенице да му је ММФ, бар за ову рунду преговора, рекао – не.

Пре него што су разговори почели Вучић је рекао да ће повишице бити мање него што би то ММФ дозволио, јер је он већи ММФ од ММФ-а и, како је истакао, воли стабилност јавних финансија.

Са друге стране, пре два дана премијер је казао како и Фонд и влада виде простор за повећање плата и пензија, само да се разликују у процени величини тог простора.

Бошко Мијатовић, из Центра за либерално демократске студије, каже да је ММФ, бар за сада, одбио предлог премијера Вучића.

„Као што су један и један два, тако и најава повећања плата и пензија има везе са изборима. Реч је о наговештају светле будућности која је намењена незадовољној јавности. Јер, они којима су плате и пензије смањене сада ће рећи „дај шта даш”“, каже Мијатовић.

Он, ипак, верује да ће ММФ бити попустљив, јер је то већ био случај пре пет година. Србија је тада, такође, имала аранжман са ММФ-ом, а бивши министар економије Млађан Динкић је исто инсистирао на повећању плата и пензија пре истека аранжмана. Економисти су његову идеју критиковали, а Фонд је, упркос томе попустио и одобрио повишице личних примања. Због тога многи верују да ће и овога пута званичници ММФ-а имати разумевања за Вучићеву идеју.

„Фонд је од почетка кризе знатно променио своју филозофију. Има разумевања и за кензијанске предлоге“, каже Мијатовић.

Кензијанци су иначе заговорници државног интервенционизма у привреди, а у конкретном случају то се односи на стимулисање привреде, преко повећања личне потрошње.

„ММФ-у сада треба времена да проучи најновије економско стање у Србији. Такви важни заокрети, као што је повећање плата и пензија, не раде се преко ноћи. Верујем да ће очекивати и неке додатне мере којима ће се надокнадити расходи који ће по том основу настати“, сматра Мијатовић.

Иако о овој теми председник владе већ дуго говори, формално, преговарачи из Вашингтона захтев за повећање плата и пензија добили су тек почетком ове недеље. Ово није први пут да је Вучић најављивао да ће са Фондом разговарати на ту тему. Међутим, приликом претходне посете мисије почетком маја разговори на ту тему нису ни отворени.

„Нисмо разговарали о било каквом потенцијалном повећању. Влада је у потпуности посвећена наставку примене постављених циљева „, казала је бивша шефица мисије Зузана Мургасова.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да је ММФ само одложио ту тему. И да сада само чекају још података како би обезбедили да у следећој години дефицит не буде већи него овај.

„У октобру ће се већ доста знати контуре фискалне политике за 2016. годину. Иако знају да то није најбољи економски потез, они ће узети у обзир и социјалне и политичке факторе, као и то да ли народ подржава реформе“, казао је Арсић.

www.vaseljenska.com/ekonomija/o-vracanju-penzija-i-plata-na-staro-tek-posle-jesenjeg-susreta-sa-mmf-om/

0 гласовa