Сарајево – Измјенама Закона о обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБА) БиХ, које би требало да буду донесене у наредних пола године на основу одлуке Уставног суда БиХ, биће онемогућено неограничено прислушкивање и право да судија без образложења може продужавати важење налога за прислушкивање.

 ОБА и судије губе право на бескрајно прислушкивање

Уставни суд БиХ је прихватио захтјев замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Борјане Кришто из ХДЗ-а БиХ за оцјену уставности одредби из члана 78 Закона о ОБА и закључио да су оне неуставне. У оспореним одредбама, између осталог, је наведено да налог за прислушкивање не може бити одобрен за период дужи од 60 дана, али да судија може продужити важење налога на додатне периоде од по 30 дана. Уставни суд је, међутим, утврдио да није прецизирано у којим случајевима ће судија моћи одобрити продужење важења налога за прислушкивање.

– Одредба садржи и неодређени појам „ако је увјерен да је налог и даље потребан“. Произлази да судија за претходни поступак нема прецизна мјерила у закону према којима би могао продужити важење налога. Осим тога, закон не прописује обавезу директора ОБА да доставља било какве додатне информације, ни образложења на основу којих би судија продужио важење налога – пише у одлуци која је објелодањена у „Службеном листу БиХ“.

Судије су закључиле да није одређено колико пута важење налога за прислушкивање може бити продужено, нити је прописана максимална дужина трајања тих мјера. Уставни суд закључио је да су одредбе о продужењу налога за праћење и прислушкивање неодређене и непрецизне и да државним тијелима дају превелика овлашћења, тако да су подложне произвољном тумачењу и злоупотреби.

Уставни суд је наложио Парламенту БиХ да најкасније за шест мјесеци усклади оспорене одредбе Закона о ОБА са Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Кришто сматра да би најбоље било да предлагач измјена Закона о ОБА буду институције БиХ.

– Уставни суд је мени као подносиоцу захтјева доставио одлуку, али и свима у Парламенту и институцијама БиХ. Најбоље би било да институције БиХ то сагледају, с обзиром на то да се ради о кривично и обавјештајно-безбједносном закону и да доставе приједлог Парламенту за измјену тог закона – рекла је Кришто.

Вршилац дужности декана Факултета безбједносних наука Бањалука Предраг Ћеранић, који је раније више пута упозоравао да је потребно промијенити Закон о ОБА, каже да је веома добро да се напокон приступи усклађивању тог закона са Уставом.

– Од оснивања ОБА у закону су рјешења која потпуно одступају од Устава. Непрецизности у закону требало је давно да буду регулисана. По том закону, ОБА може унедоглед па и доживотно да прислушкује некога ако они оцијене да је то потребно – каже Ћеранић и додаје да су то Србија и Хрватска уредиле прије неколико година и да се БиХ треба угледати на рјешења у тим земљама.

Кршење права

Закон ОБА предвидио је и да могу бити одређене мјере праћења на мјестима која немају јавни карактер, комуникације путем електронских уређаја и претреса имовине без пристанка власника. Уставни суд сматра, међутим, да то доводи до мијешања у право појединца и да тиме долази до кршења Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

 

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/OBA-i-sudije-gube-pravo-na-beskrajno-prisluskivanje/239475.html

1 глас