Београд – Откриће неких од највећих лежишта злата и бакра у нашој земљи у претходном периоду навели су Србију да боље размисли о искоришћењу свог рудног богатства и привуче инвестиције тешке пет милијарди долара. У Министарству енергетике и рударства, у припреми су измене Закона о рударству, које треба да направе радикалан заокрет у овој нашој грани индустрије.

Према речима стручњака, Србија ће се, новом законском регулативом, „отворити“ за улагања јер ће странцима умногоме олакшати да добијају употребне дозволе и отворе и до пет нових рудника на нашој територији. Наша земља би зарађивала од рудне ренте, а инвеститори ће моћи да продају наше минерално богатство и изван граница Србије.

„Србија користи три одсто од укупног потенцијала минералног богатства, говоре процене“, каже Ацо Илић, председник Рударско-геолошке асоцијацијације Србије, који је о изменама Закона о рударству преговарао са надлежним министарством.

„Потребна је минимална дискрециона власт државних органа и минимално учешће државе у пословању улагача. Држава треба да обезбеди заштиту својих интереса на начин који неће осујетити потребе инвеститора, јер ће у супротном озбиљне компаније заобићи Србију, док ће мешетарење цветати. Индустрија ће трпети као и сада, а држава ће наставити да субвенционише рударство уместо да од њега зарађује.“

Илић додаје да је Министарство енергетике прихватило да из закона избаци увођења обавезе подношења шестомесечног извештаја као непотребног повећања административних процедура, повећана је дозвољена количина минералних сировина за технолошке пробе. Такође, избрисан је и предлог да се сакупљени минерали не могу продавати изван Србије.

Рачуница Националне алијансе за локални економски развој говори да је у Србији у 2013. години било 135 активних дозвола за истраживање, а инвеститори су за десет година уложили 300 милиона долара. Када би се три одсто дозвола за истраживање претворило у употребне дозволе за рударство, могло би да се отвори пет нових рудника, што би потенцијално донело пет милијарди долара капиталних инвестиција.

Иако би наша земља неупоредиво више новца узела када би сама вршила испитивања, а затим и вадила рудно богатство, Србија за овај посао – нема новца.

Наравно да би било боље да радимо без уплива партнера са стране – објашњава Љубинко Савић из Удружења за енергетику и рударство. – Проблем је што се ради о инвестицијама које се мере милијардама долара, а наши рудници су већ у новчаним проблемима. Треба да се отворимо за инвестције, али уз строгу контролу и надзор државе.

Рудна рента

Плаћање ренте за коришћење рудних богатстава у Србији вероватно ће остати ставка у Закону о рударству која се неће битније мењати. Иако је најављивано да ће експлоатацију минералних ресурса и рудну ренту убудуће регулисани нови законски оквир, Закон о накнадама за коришћење јавних добара, он до краја године неће ни бити у припреми. Министарство финансија је на тај начин требало да реши и проблеме нелегалне експлоатације руде и недостатак рудних инспектора.

www.vaseljenska.com/ekonomija/od-rudnika-dva-telekoma/

0 гласовa