Овосуботња 64. заредом Литија за слободу Православне Србије нам је отпочела тако што смо испратили браћу нашу на Крсни ход од Храма Светога Саве на Врачару; а који ће, као и свих протеклих година, с Божијом помоћи, свакодневно уз Исусову молитву проходити целу Србију и, преко Газиместана на Видовдан, наставити овај молитвени ход све до Хиландара… (Иначе, ово је већ једанаеста година Крсног хода од Београда до Газиместана, а друга година Београд – Хиландар) Нажалост, ове године не би ниједног свештеника да их испрати… Може бити и стога што су неки од ове наше браће учествовали на нашим непрeстаним Православно-исповедним Литијама Београдом…

 

 

Потом се повратисмо на место сталног православног сведочења, испред окупационе „Владе Србије“, где се пре свега осврнусмо на неке приговоре да се у обраћањима на овим непрестаним Православним Литијама Београдом „превише прича о политици“… Уз поново поновљено образложење да смо ми на улици не да би се духовно саветовали међусобно, већ да смо после литургијског живота изашли да раскринкавамо лажи које трују душе наших наивних ближњих, тј. обраћамо се пре свега нашим наивним ближњима и умирујемо душу своју што не ћутимо када нам државу и Цркву србску разарају изнутра…

Политика, масони и демони су непрестани духовни тровачи душа србских, а наше је то да разобличавамо како се народ не би уздао ни у себе, ни у икакве лажне вође, ни бивше, ни садашње, ни будуће – него само у Православнога Христа Бога нашега… Уосталом, ти који после оволико дана сведочења помињу тако јефтино измишљене разлоге, очигледно неће мирно себи да признају да немају више снаге долазити на Православне Литије наше; или, можда, не желе долазити, па сада чепркају да нађу самооправдавајући разлог, а када га измисле, онда терају даље да и друге смуте… Елем, када су питали једнога старца каква је корист од молитвеног живота у пустињи, он им је смирено одговорио да је он пргаве нарави и да је од њега довољно то што се склонио да не смућује друге…

Као и сваке претходне Литије подсетили смо се вести минулих седам дана и укратко указали на њихово стварно значење и наше схватање дубине окупације Србије, где је некакав амерички секретар Хојт Ли изјавио да подржава формирање војске Косова, а амерички амбасадор Скот подсетио да је Америка главни финансијер Војске Србије; као и да нам, изгледа, жену која се јавно хвали противприродном срамотом својом, лезбејку Ану Брнабић, вероватно и Хрватицу приде, припремају за главно место власти у масонском Логору овом, још увек званом „Србија“…

Такође, поменусмо и масона-удбаша Дејана Лучића, уз Мирољуба Петровића главног овдашњег телала нове јеврејско-масонске преваре Србије, а који је у емисији на Радију „2М“ изнео своје удбашки упаковане клевете на монаха немонаха Антонија – како Антоније неоправдано напада масоне, како је он члан некакве секте клисти коју су формирали језуити а коју подржава енглеска краљица (још и енглески агент?!) и чији је члан био Григорије Распућин; даље, како наших преко шездесет Литија Београдом не постижу ништа већ само раслабљују вољу народа те он нема снаге да изађе на (надобудни) позив Николе Алексића да руши власт 5. јуна, како су Литије повика „ево вука“ да би када вук стварно нападне сви заћутали… Ето, на длану начина рада удбашког романописца који теорије завере пакује по потреби и према својим масонским интересима, тако да му сви романи о светским заверама овиме падају у воду јер се види да он своју начитаност и обавештеност злоупотребљава сходно својим интересима.

Шта овде видимо? Видимо да су Литије постигле признање масона да их све више боле, да монах немонах Антоније очигледно није ни језуитски секташ а ни енглески агент јер, у најмању руку, већ три недеље копа њиву Грачаничких стражара а само је три пута у животу био у иностранству (једном као дете са родитељима на мору код Солуна, други пут на један дан да купи восак за манастир у једном мађарском селу, и трећи пут да проведе два и по месеца на Светој Гори у испосници Светога Саве у Кареји). Ето како ови удбашко-масонски шарлатани жонглирају истином како им одговара замагљујући чињеницу да исти ти вукови раздиру биће Србиново свакодневно и све више и више. Ђаво, дакле, влада превасходно уз помоћ лажи, зато и треба напоменути да ове масонске апологете лукаво скривају одговорност јеврејско-масонске завере о глобалистичко-екуменистичком пројекту довођења Антихриста за цара света покушавајући да све светске сплетке пребаце на рачун Хазара, који су, као, примили веру (богоубица) Јевреја, али је нису исправно применили. И, оно основно шта их је заболело на нашим Православним Литијама Београдом, наравно, јесте чињеница да непрестано сведочимо о новој масонској превари преко њихових покрета „Комитет 300“ и „Српски пијемонт“, који се почетком идуће године спремају да најаве уједињење „србских земаља“ (то јест само оних простора одакле су нас прогнали, идући логиком да поделе територије по принципу већинског становништва), с тим што ће пре тога јесен учинити турбулентном и неподношљивом за живљење, потом за све оптуживати садашњи систем (такође њихов систем, али истрошени) те подметнути свој нови, а планирају и да нам подметну новог лажног вођу кога ће представити као чистокрвног Немањића… Е, управо ту лежи „зец“ који шушка и ремети ове вукове да наставе у миру са разбијањем србског Православног бића…

Испред Патријаршије, пред почетак патријарховог великог бденија у Саборној цркви пред празник Духовдана, Пресвете Тројице, подсетисмо га како да му молитва буде искрена и богоугодна… Саблазни морају да дођу, али тешко онима преко којих долазе – речи су Господње. Присталице екуменске јереси све чешће за своју прелест дрско злоупотребљавају мошти Светитеља покушавајући да њима намаме народ да се одрекне Православног Предања и приклони уједињењу са кривовернима и осталим белосветским сектама. Подсетисмо на свелукаво папско послање моштију Светог Николе у Москву, где се екуменски зближаваху са папистима, а потом Москву погоди невиђено невреме и погибија…

Поменусмо и срамну изјаву папопоклоног митрополита Порфирија који је лезбејки Ани Брнабић изјавио да – Црква нема ништа против да она буде премијер… Опоменусмо се и речи Светог владике Николаја да – када жена влада – то је на срамоту тога народа. Ако је власт жене над народом на срамоту, а шта може бити власт бесрамно противприродно блудне жене над народом србским – сем, проклетство… Похвалисмо патријарха ако је тачно да је казнио професоре Теолошког факултета који су бранили Дарвинову мајмуноподобну теорију; и подсетисмо да и сву осталу бригу мора имати за очување Православног Светог Предања и очување србске Цркве од присутних страшних јереси и раскола – како би му молитва за народ и њега лично била услишена. Патријарх је потом намргођено, не осврћући се, уз пратњу екуменског свештеника Петра Лукића, хитро прешао пут ка Саборној цркви…

На следећој литијној застанци испред Ненародне скупштине сестра наша Весна Веизовић нас подсетила својим говором на лицемерну заклетву великоиздајника Вучића над Мирослављевим Јеванђељем, и да је већ сутрадан изјавио да га Небеска Србија не интересује а да у земаљској планира промену Устава Србије. Очигледно, сходно интересима његових страних ментора који су га на власт и поставили, а сада га полако са ње и скидају припремајући нову свежу издајничку крв на месту премијера Србије… Како рече сестра Весна – у његовој прелести је и помињање „бога“ само средство да дође до свог циља, а камоли да му средство није читав један народ…

Испред лажљивог РТС-а погледасмо нови Слободни Србски Дневник са темама: инау-гура(н)ције бившег премијера, сада на место председника Србије; национално поражавајуће недеље промоције шиптарске лажне историје усред Београда и примера ревносног србског отпора истом бешчашћу; као и деградирања улоге мајке у васпитању младости србске услед чега је угрожена будућност нашег Православног народа…

На крају, повративши се на место сталних свакодневних Православних сведочења са кога и крећу наше свакосуботње Литије – испред назовивладе Србије, опоменусмо се да нисмо дошли никога да поучавамо, већ да лаж пожртвовано разобличавамо како не би ћутке саучествовали у њеном ширењу и погубном деловању на душе ближњих наших, тих малених Христових… И знамо добро да не можемо сами собом без Божије помоћи ништа издржати и истрајати у овом делу када демони и демонизовани људи дижу сплетке и искушења; и то зна сваки Православац који, потеран притиском савести да нешто учини за Веру своју и род свој, одлучи ове исповедне Литије посећивати… Дакле, да све буде побожно и милостиво, да искушења не буде међу нама, а нити од нас према другима, да се литургијски живи како би били благодаћу Божијом заштићени и ово литијно исповедно дело до краја могли довршити… Јер ми и јесмо овде зато што они који су звања и власт добили да овај Православни народ воде ка Христу Спасу то не само да не чине већ чине насупрот… Ово литијно дело је дужност и обавеза сведочења Истине Христове уз којега би требало и све друго Православно исповедање вршити где год потреба налаже, где се лаж и саблазан пројављују…

    Тако нам Бог помагао, па се у радости, миру и чврстој вери и на свим наредним суботњим Литијама Београдом виђали, Богу молили и лаж раскринкавали, само, пре тога да се видимо и одужимо јунску Литију Ваљевом у уторак, 6. јуна, на Градском тргу у 17. часова…

ИстиноЉубље свима Вама!

www.vaseljenska.com/vesti/odrzana-64-po-redu-litija-centrom-beograda-za-slobodu-okupirane-pravoslavne-srbije-foto/

Прочитај без интернета:
3 гласa