МОСТАР – Пољопривреда у Босни и Херцеговини није угашена, она годинама полако изумире. Та земља годишње увезе више од 260 милијуна КМ воћа и поврћа, а није ријеткост да су на одјелима за воће и поврће у самопослуживањима тек два или три домаћа производа. Босна и Херцеговина као земља богата плодним тлом, водом, благом климом и вриједним људима, увози храну.
„Ове године купус се продаје за 15 до 20 фенинга, а млади крумпир за 60-ак. Да је барем за 30-ак фенинга боље, можда би и имало неку рачуницу. Пуно људи га једноставно заоравају, то им је јефтиније, него га возити до тржнице, па враћати“, каже Љубо Борас из Љубушког, гледајући свој крумпир који тек приспијева за продају.

Пољопривредници овог краја одувијек су словили као вриједни људи, а знају казати да су прије рата „хранили Босну и добар дио Хрватске“. Многе, велике обитељске куће саграђене су управо од пољопривреде, многи аутомобили купљени су захваљујући херцеговачкој рајчици, паприци, краставцу, лубеници, купусу…

Данас се са сјетом присјећају тих времена.

„Прије се радило. Било је тешко, али се и могло од рада добро живјети. Данас се све мање ради јер се не види никакав резултат рада. Нема рачунице. Док наше поврће тек дозријева, све је већ пуно оним из увоза што нам обара ионако мизерне цијене“, каже овај Љубушак.

Њиве су под травом, тржиште је препуно јефтинијег воћа и поврћа из Македоније, Црне Горе, Низоземске, Италије или Турске. Државни потицаји или су минимални, или се ‘изгубе’ или их уопће нема па домаћи производ нема шанси на тржишту.

Љубо Борас не зна што доноси будућност и сматра да је боље да млади одустану од пољопривреде.

„Боље је да раде друге послове него да се овако муче па послије заоравају у земљу јер не могу продати. Без велике промјене, нема више живота од земље“, закључује крајње песимистично.

Ипак, у Благају код Мостара итекако имају разлога за наду. Обитељско подузеће Јаффа Коммерц производи и откупљује воће и поврће и извози у Енглеску, Аустрију, Србију, Словенију, Јордан, Русију, инвестирају у нове технологије, образовање особља и у сталној су потрази за новим тржиштима.

Посљедње одредиште је Дубаи и то за слатке благајске трешње. У њима су већ шест година уживали Руси, као и јабуку и крумпир. Власник Недим Баџак посебно истиче и улогу државе у значајнијем покретању пољопривреде. Подсјећа да су пољопривредници за вријеме бившег министра пољопривреде у тој земљи Дамира Љубића имали 25 посто капиталних инвестиција, али да је у посљедње четири године земљорадња ‘прекрижена’.

„Укинуте су капиталне инвестиције, потицаји за извоз без којих пољопривреди нема живота. Људи не могу инвестирати у пољопривреду и нити један произвођач или трговац не може се борити за извоз“, објашњава овај подузетник за ДW.

Због врло малих или никаквих субвенција, тек се минимално производи и рајчица, паприка, краставац – културе које се у Херцеговини узгајају од памтивијека. Но, оно што немају пољопривредници у Босни и Херцеговини, имају пољопривредници у другим земљама регије, што тамошњем земљораднику умањује сваку могућност опстанка.

Истовремено, Босна и Херцеговина троши стотине милијуна КМ на увоз воћа и поврћа мада посједује све ресурсе за властиту производњу. Баџак закључује: „Ми смо вриједан народ, али тај народ не може годину за годином радити, а да нема круха. То је немогуће. Треба се заштитити домаће произвођаче да би људи могли остати, садити и радити, а не остављати земљиште крај ријека и одлазити на рад у иноземство.“

У невладиној удрузи грађана „Нешто више“ из Мостара, за подручје Херцеговине радили су анализу стања пољопривредног земљишта. Резултат је поражавајући, али и очекиван: чак 53% обрадивог, пољопривредног земљишта је неискориштено. Удруга је, између осталог, својеврсни мост између пољопривредника и стручњака из ове области, који желе и могу помоћи како у едукацији, тако и у сувременим достигнућима на том пољу.

Удруга „Нешто више“ са својим партнерима је прошлог мјесеца организирала први Босанскохерцеговачки рурални парламент у Сарајеву, гдје се управо расправљало о приоритетима руралног и пољопривредног развоја. Сања Ђермановић, замјеница извршног директора Удружења грађана „Нешто више“ из Мостара каже да је данас превелик ризик бавити се пољопривредом.

„Људи заиста тешко од ње могу живјети чак и уз мукотрпан рад. Ипак, уз јачу улогу државе, видимо велике могућности у запошљавању у пољопривреди.“ Жеља је умрежити и мотивирати људе, уз помоћ младих агронома радити на усвајању нових методологија. „Долази тренд да се у пољопривреди препознаје уносан производ“, закључује она.

Но остаје отворено питање хоће ли доиста доћи боља времена гдје ће се од својих жуљевитих руку моћи боље живјети – или ће коров и даље освајати плодна поља, а сочна, црвена рајчица окупана херцеговачким сунцем и даље имати горак окус.

rs.seebiz.eu/odumiranje-poljoprivrede-u-hercegovini/ar-113047/

0 гласовa