Бројни Хрвати који у Немачкој раде у грађевинарству, било да су дошли самостално или су их упутиле њихове компаније из Хрватске, жале се на услове рада.

655553_berlin-1826557-960-720_f

– Радио сам у Дизелдорфу отприлике три месеца, крајем прошле године, послала нас наша фирма из Загреба – препричава Миљенко Делија, столар и радник на разним другим пословима у грађевинарству. Данас је принуђен да затражи помоЋ новоотвореног Саветовалишта за упуЋене раднике, при централи Савеза самосталних синдиката Хрватске.

– Око 39.000 још ми није исплаЋено за тај рад, а дужни су и мојим колегама, било нас је укупно петорица. Још увек покушавамо да дођемо до свог новца, али досад нас нико није узимао у обзир – каже он за Дојче веле.

УпуЋени или хрватски радници јесу они које на привремени рад у иностранству шаље њихово предузеЋе из Хрватске. Али негде у том трансферу често нестану и радничка права која нема ко да заштити – чак и имовина, односно зарада ангажованих радника.

– Наши нису баш ни знали како то иде, нити су превише водили рачуна. Немци су затим почели да муљају с ценама сатница, све су прихватали и свашта обеЋавали. ТреЋи месец смо радили по 14 сати дневно, недељом такође, па су нам најавили и божиЋнице и друге награде, али на крају није плац́ено ништа од тога – каже он.

– Радили смо на два градилишта, сува градња – кнауф, ентеријери. Велика зграда је била, на пет спратова. Подизвођач преко којег смо учествовали у томе зове се Столенверк. На почетку смо добили нешто новца и потписали да нисмо плац́ени испод минималца. Сад не можемо добити ни копије тих изјава да бисмо лакше правним путем дошли до својих права. А ни наша фирма нам није дала уговоре за рад напољу – набраја овај грађевинац.

Иако и те како постоји основа за утеривање заслужене плате правним начинима, Делија је свестан да би та залагања могла да потрају.

– Осим што се такви радници налазе у комплексном правном статусу, где се осим хрватског права на њих примењују и неке одредбе земље ЕУ у којој обављају привремени рад, а о чему често нису информисани, искуства сличних саветовалишта у Немачкој показују да се радници неретко сусреЋу с проблемима који се тичу исплате плате, неуплаЋивања доприноса те лоших и неадекватних услова рада и боравка у страној земљи – каже саветница у канцеларији Саветовалишта за упуЋене раднике при СССХ-у, додајуЋи како још нема довољно материјала за поређења искустава упуЋених хрватских радника у различитим државама ЕУ.

Дојче веле пише и да кажњавање кршења, мада искуство радника у принципу више зависи од послодавца него од дестинације, пре зависи од законодавства земље у којој се рад обавља, од капацитета инспектората рада у тој земљи, па и од тога колико ефикасну сарадњу остварују инспекторати те земље и Хрватске.

Радници зависе и од тога како која држава дефинише минималну плату, који је њен удео у просечној плати и каква је покривеност колективним уговорима који се тичу и странаца…

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/652409/Ono-o-cemu-se-cuti-tamna-strana-rada-u-Nemackoj

1 глас