С. БУЛАТОВИЋ

ЈАВНУ управу до краја године напустиће 9.000 људи. Ово је најавила у уторак министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички. Завршава се Нацрт закона о максималном броју запослених у јавном сектору и пред Владом ће бити најкасније почетком јула. Први откази почеће да се деле већ до септембра.

Анализа овог министарства, иначе, показује да највећа бољка није вишак у јавној управи, ако се на уму има потребан ниво услуга. На 100 становника у Србији ради седам чиновника. Просек нових чланица ЕУ је – осам. За њихове плате смо, међутим, лане давали 12 одсто бруто домаћег производа. Ове године нас коштају 11 одсто, а циљ је да њихове зараде не премаше 8,7 одсто БДП.

- У јавној управи се све време смањује број запослених и тих 9.000 људи нису једини који ће отићи – објашњава Кори Удовички. – Крајем године, у октобру или децембру, број запослених ће бити за 20.000 мањи него годину раније. Крајем прошле године у пензију је отишло 7.000 људи. Морамо да водимо рачуна да управа мора да испоручи одређен ниво услуга који се очекује, а који одговара и европском стандарду. Кључни проблем нефункционалности управе лежи у структури запослених и трошкова. По броју запослених она одговара нашим очекивањима, али низак ниво БДП не може то да издржи, па тако имамо и низак капацитет јавне управе. Без дирања у плате за задати посао, могуће је да се кроз бољу организацију рада и примену Закона о платама пронађу додатне уштеде.

СИНДИКАТИ: НЕРЕАЛНО МНОГО ПРЕКОБРОЈНИХБРОЈ од 9.000 запослених које чека отказ нереално је велики, сматра Његош Потежица, председник Синдиката управе. – Синдикат је заинтересован за ову тему као социјални партнер. Спремни смо за дефинисање технолошких вишкова уз исплату отпремнина и уз примену одговарајућих критеријума предвиђених колективним уговором – каже он. Према мишљењу Ранке Савић, председнице Асоцијације слободних и независних синдиката, отпуштања у јавном сектору оправдана су само ако ће њиме бити рашчишћени партијски кадрови, а не запослени са стажом од 20 година и више година, на пример. Она упозорава да у приватном сектору сваког дана најмање стотину запослених добије отказ. Запослени у државној управи, додаје, не би требало да имају посебан третман. (И. М.)

И када се рашчлане сви делови јавног сектора, не одскаче сваки од просека нових чланица ЕУ, са којим се углавном поредимо. Број запослених је већи у образовању, јер, како објашњава Удовички, мрежа школа годинама није реформисана. Учионице у многим селима Србије последња су упоришта популационе политике. Од неких ће, у будућности, ипак, морати да се одустане. Таква одлука се, међутим, неће доносити у кратком року. Србија одскаче и по трошковима државног здравства. Запослени у овом сектору нас коштају 10,6 одсто БДП, што је далеко изнад европског просека. С једне стране, у овом сектору је чак 24 одсто немедицинског особља, док је уобичајени удео администрације у здравству 15 одсто. С друге стране, удео приватног здравственог система је у Србији далеко мањи него у другим европским земљама.

- Србија мора да смањи број запослених и још више трошкове државе, али то мора да се ради пажљиво – каже Удовички. – Заиста је истина да 20 одсто људи завршава 80 одсто посла. Инспекције су, на пример, десетковане ранијих година добровољним одласком уз отпремнине. Недостаје људи за послове европских интеграција. Имамо, с друге стране, инфлацију руководећих позиција.

Без резова јавног сектора, међутим, упозоравају економисти, биће узалудна штедња запослених и пензионера у Србији. Председник Фискалног савета Павле Петровић је на презентацији јубиларног 40. броја „Кварталног монитора“, који излази пуних десет година, упозорио да уколико изостану реформе, и ову фискалну консолидацију ће баш као и претходну поништити губици јавног сектора. Ни мере штедње из 2012. до 2014. нису биле „мекше“ од тренутних, па њихове ефекте не видимо.

Ако се питају економисти, ни места за повећање пензија још – нема.

КАМАТЕ КАО ГРЧКЕ

СРБИЈА ове године даје 1,1 милијарду евра за камате на кредите, што је 3,5 одсто БДП. У односу на 2012. годину овај издатак се удвостручио и наставиће да расте. Грчка тренутно даје 4,2 одсто свог домаћег производа на камате поверилаца. Ми ћемо их овим темпом достићи 2017. године. Годишње за 20 милијарди динара расту трошкови камата.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:554342-%D0%9E%D1%82%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас