Београд – Политизација полиције, давање непримерених овлашћења и могућности министру да непосредно утиче на полицијске задатке – само су неке од замерки на Нацрт закона о полицији које је су изнели омбудсман Саша Јанковић и поједини полицијски синдикати. Усвајање овог законског акта најављивано је више пута од почетка године, али је реализација изостала. У полицијским круговима се може чути да је разлог за то што одређена законска решења суштински не решавају проблеме око кадрирања у МУП-у, злоупотреба, али и унутрашње контроле.

Амадео Воткинс, специјални саветник министра унутрашњих послова у области реформе стратешког управљања, оцењује за „Политику” да текст нацрта закона нигде не предлаже механизме директног утицаја политике или министра на обављање полицијских послова.

„Члан 12 у Нацрту закона о полицији јасно каже да министарство обезбеђује претпоставке за оперативну независност полиције од других државних органа у обављању полицијских послова и оних за које је полиција одговорна. Други став истог члана указује да је поступање у свим кривичним поступцима предато тужилаштву по Законику о кривичном поступку (ЗКП), са којим смо у новом нацрту потпуно усаглашени. Други закони, као што су Закон о управном поступку и Закон о прекршајном поступку, прописују како полиција обавља своје послове. Пракса у свим демократским државама јесте да је министар одговоран за рад свог ресора у целини уз поштовање стручне, техничке и оперативне независности полиције, како и стоји у предлогу.”

Да ли ће министар полиције новим законом добити непримерено велики утицај на кадровску структуру полиције?

Апсолутно не. То је можда случај у важећем закону. Нацртом је министров утицај у великој мери ограничен, јер је уведен конкурс за сва радна места и премештаје. Штавише, министар је себи елиминисао могућност да ванредно унапређује и поставља људе без конкурса.

Да ли предложени закон даје појединим запосленима права која не би требало да имају?

Управо овим новим законским решењем исправљамо аномалију у важећем закону, по којем се сви запослени у министарству третирају као полицијски службеници, па су на тај начин стекли право на бенефицирани радни стаж. То је систем коштало и оптерећивало. Подзаконским актима, који се већ пишу, јасно ће бити дефинисани критеријуми који ће ово регулисати.

Колико је предложени закон ефикасан у унутрашњој контроли полиције?

Узели смо примере најбоље праксе у развијеним земљама. Предлози и сугестије који су дати на јавној расправи, а посебно од релевантних међународних организација, узети су у обзир. Сектор унутрашње контроле ће не само бројчано ојачати зависно од финансијских могућности већ ће добити и нове механизме и надлежности.

Колико је закон у могућности да спречи цурење информација из полиције?

Да ли иједан закон може да спречи тако нешто? Закон предвиђа јасно поступање у таквим случајевима, а министарство и сада на све начине покушава да смањи такве аномалије. Свакако је једна од превентивних мера увођење разних степена безбедносних провера.

Откуд Британац у српској полицији

Чињеница да сте Британац и да радите у МУП-у Србије многе изненађује. Како сте доспели у полицију?

Ангажовање страних консултаната је нормална пракса свуда у свету, па и у Србији. Рођен сам на овим просторима и дуго година се бавим професионално тематиком стратешког управљања у јавном сектору. Верујем да је то један од разлога због којег је министар Небојша Стефановић одлучио да ме ангажује. Пре тога моје ангажовање је било везано за рад кроз пројекте, где су остварени добри резултати. У Министарству одбране помогао сам успостављању програма Високих студија безбедности и одбране на Војној академији.

www.vaseljenska.com/intervju/otkud-britanac-u-srpskoj-policiji/

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ