Заоставштина диктатуре Енвера Хоџе и даље трује албанску политику. Како би окренула нову страницу и залечила ране, влада је отворила архиву злогласне тајне полиције Сигурими, више од 25 година након пада комунизма.

yоутубе.цом/Мицхаел Хуссеy
Диктатор који је добро заташкао хиљаде убистава: Енвер Хоџа

– То би требало да искорени зло које и даље трује албанско друштво. Као уклањање екцема, болна, али неизбежна хируршка операција – каже славни албански писац Исмаил Кадаре.

Хоџа је четири деценије, до смрти 1985. владао гвозденом руком, сузбијао сваку опозицију и изоловао земљу од било каквог спољног утицаја.

У децембру 2016. основано је независно тело задужено да кроз архиву води оне који желе да истраже судбину својих вољених или испитају нечију. Тело је такође овлашћено за издавање „потврда о несарадњи“ с комунистичким режимом, што је данас услов за било коју јавну дужност.

У време Хоџине владавине више од 100.000 људи завршило је у радним логорима, 20.000 у затворима, око 6.000 их је убијено или је нестало.

У архиву Сигуримија, инструменту Хоџине тираније, налазе се милиони страница докумената и десетине хиљада досијеа.

Циљ отварања архива бивше тајне полиције је пацификација албанске политичке сцене на којој су оптужбе за сарадњу са Сигуримијем, често без икаквих доказа, врло делотворно оружје дискредитације.

А доказани случајеви заправо су врло ретки. У 26 година од пада комунизма само су двојица политичара јавно признала сарадњу са Сигуримијем. Још су се неки политичари, они на нижим позицијама, дискретно повукли из јавног живота пошто се против њих повела кампања тог типа.

Више од 40 година Ирина Салаку (84) покушава да сазна судбину свог супруга Шавита. Зна једино да га је убио Сигурими. Након Шавитовог нестанка „послали су ме у радни логор заједно са две ћерке“, каже Ирина. Тамо су провели 12 година.

Ирина је Рускиња која је Шавита упознала у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, где је студирао. С њим је дошла у Тирану. Након разлаза Москве и Тиране 1961., до ког је дошло јер се Хоџа није слагао с Хрушчовљевом политиком дестаљинизације, албанско-совјетски парови постали су предмет режимске параноје.

Једна од ћерки Ирине и Шавита, Елена, пронашла је оптужницу против оца, као и три документа која говоре о његовој егзекуцији. Али на сваком је други датум и не може да се утврди који је тачан. О томе где је покопан нема ни трага.

Досије открива болне тајне прошлости Албанаца

Не мрзим никога. Желим само да знам где је гроб да могу да запалим свећу и исплачем се – рекла је Ирина. Нада се да ће одговор пронаћи у архивама Сигуримија.

Отварање архива дуго је трајало, јер је било много отпора. „Оно крије бројне болне тајне за многе Албанце“, каже Гентијана Сула, челница тела које о њему брине.

– Отварањем би сва нагађања и манипулације требале завршити – додаје. А њих у политичком и јавном животу толико много да онемогућавају да се прошлост јасно види.

Али упркос отварању архива Сигуримија, многа ће питања вероватно остати неодговорена.

– Много докумената су уништена у транзицији, али и после – рекао је бивши званичник архива министарства унутрашњих послова Кастриот Дервиши. Слично је било и током нереда 1997. и анархије која је завладала у земљи.

– Истину неће бити лако установити, али важно је до ње доћи како би открили све апекте једног од најрепресивнијих режима 20. века – закључује Кадаре.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/642436/Otvorene-arhive-tajne-sluzbe-Envera-Hodze-Isplivali-dokazi-o-ubistvima

0 гласовa