Џорџ Фридман : Делови интервјуа са конференције за штампу од 4.фебруар 2015

-Већ преко сто година САД спречава немачко-руски савез, то смо радили и у првом и у другом светском рату.

-Ни једно место не може трајно имати мир.

-Европа се неће вратити великим ратовима како ја претпостављам али ће се вратити у нормално стање:

Имаће своје ратове, имаће и мир (раздобља без ратова) и губиће људске животе (у ратовима).Неће бити 100 милиона мртвих као у задњем рату али идеја о европској изузетности ће томе допринети. У Европи ће бити конфликта,било их је у Југославији и има их сад у Украјини.

-Европски однос са Сједињеним државама:

Ми немамо никакве односе са „Европом“ (мисли на ЕУ,да као таква не постоји). Ми имамо односе са Румунијом, имамо односе са Француском, али нема „Европе“ са којом Сједињене државе имају односе.

-На питање да ли је исламски екстремизам главна претња за САД и да ли ће он одумрети или ће даље постојати?

Он је проблем за САД али није егзистенцијална претња.То је нешто са чим се ми морамо позабавити, одговарајуће се позабавити. Ми имамо друге спољно-политичке интересе: главни интерес САД већ преко сто година у првом и другом светском рату као и у хладном рату су односи Немачке и Русије, јер су они ако се уједине једина сила која може да нас угрози (њихову светску хегемонију). Наш главни циљ је да осигурамо да до тога не дође.

-Пре десет дана је био главнокомандујући америчких трупа у Европи, генерал Бен Хоџс у посети у Украјини. Он је најавио да ће амерички војни инструктори и ЗВАНИЧНО (цинично се смеје) доћи у Украјину. У стварности је поделио медаље украјинским борцима иако наш војни протокол забрањује да се медаље деле странцима, али је он то урадио јер је хтео да покаже да је украјинска војска његова војска. И онда је отишао.

– САД испоручују балтичким земљама-Руминији,Пољској и Бугарској артиљерију и друге борбене системе.то је веома важна ствар.

– Јуче су Сједињене државе демантовале да имају намеру да испоручују оружје Украјини, па је то било демантовано, али ми то радимо,оружје ће бити испоручивано. И при свим овим операцијама САД наступају изван НАТО (саме), јер НАТО одлуке морају од свих једногласно бити изгласане (циничан осмех).

– Срж тог деловања је да се направи „санитарни кордон“један сигурносни појас око Русије и Руси то знају. Руси мисле да САД имају намеру да униште Руску федерацију, ја мислим да УСА неће да убије Русију већ само да их повреде, да им нанесе штету.У сваком случају смо се вратили старој „игри“.

– Ако питате Румуна,Мађара,Пољака, они живе у једном скроз другом свету него Немци, Немци живе у скроз другом свету него Шпанци. Дакле у Европи влада нејединство, али до чега је Украјинцима стало ћу вам одмах тачно рећи: они хоће да доведу САД у њихову земљу.

– САД контролише због њиховог фундаменталног интереса све светске океане. Ниједној сили у историји до сад то није успело. Због овог разлога ми умарширамо у народе и они не могу ништа против тога да ураде, они не могу нас да нападну. То је једна врло лепа ствар. Одржавање контроле светских океана и земљине орбите је основа наше моћи. Најбољи начин да се противничка флота победи је спречити да се она уопште формира. Пут (стратегија) којом су Британци ишли, да нека сила у Европи неби изградила јаку флоту је да европски народи нападају једни друге.

– Политика коју ја препоручујем, је она коју је Реган применио у Ираку и Ирану: он је подржавао обе стране у сукобу (ирачко – ирански рат 1980-1988) тако да се они нису могли окренути против нас. То је цинично, није морално, али је функционисало.

– Важна чињеница је да САД није у стању да окупира целу Евроазију. У моменту кад бисмо ми са чизмом дотакли земљу (са трупама) били бисмо демографски, бројчано слабији. Ми можемо једну армију да уништимо, али нисмо у ситуацији да заузмемо Ирак. Већ сама идеја да би 130000 војника могло да окупира земљу са 25 000 000 становника је неостварива. Број (однос) између полицајаца и броја становника у Њујорку је повољнији него број САД војника и ирачких становника. Дакле ми нисмо у ситуацији да интервенишемо широм света, али смо у смо у стању да подржимо обе сукобљене стране које се онда могу концентрисати на тај сукоб. Можемо их подржати, политички, финансијски, војно, слати оружје и можемо им слати САД саветнике и само у изузетним случајевима као у Јапану (намеран лапсус), не у Вијетнаму, Ираку и Авганистану интервенисати са превентивним ударима. Тактика превентивних удара није усмерена ка поразу непријатеља, не, она је усмерена ка његовој дестабилизацији. Ми то покушавамо у сваком рату. У Авганистану смо Ал каиду дестабилизовали (у стварности су прво подржали Ал каиду па су их онда као нападали).

– „Проблем“ који ми имамо, зато што смо млади и луди па непријатеље избацимо из баланса, је да раним по које су покушале да владају на окупи не кажемо: хеј, овај посао смо добро урадили, сад идемо кући-ми кажемо: па ово је било лако, хајте да овде изградимо „демократију“. То је тај момент „слабости наше свести“ (невероватан цинизам) који нас је спопадао. Због тога одговор на то гласи: Ми не можемо свуда у Евроазији интервенисати већ само селективно и по могућности што ређе. Интервенција представља за нас посебан случај, задњу опцију. Ми не можемо у првом кораку послати трупе. А ако пошаљемо трупе, то смо разумели из досадашњих интервенција, та интервенција мора бити ограничена, не сме достићи гигантске размере. Надамо се да смо овај пут разумели, да мало потраје док деца у школи нешто науче. Али ви имате право да ми као империја не можемо свуда интервенисати. Британци нису пре окупирали Индију, већ су изузели појединачне делове земље и нахушкали да ратују једни против других. Они су инсталирали британске официре у индијску војску. Стари Римљани нису слали трупе у удаљене регије, већ су тамо инсталирали про-римске краљеве (на шта ли нас ово подсећа). ти краљеви су владали за римску империју и они су били одговорни за одржавање мира какав је у интересу те империје био у пограничним подручјима. Дакле, империје које су покушале да владају на окупираним територијама су пропале, као што је био случај са нацистичком империјом, јер нико нема толику моћ да директно влада. У том случају се мора мудро наступати. Али било како било, то сад није наш проблем. Чињеница је да смо ми империја као таква. Али ми због тога не бисмо смели да мислимо да можемо да се опустимо, да можемо да идемо кући и да ни о чему не бринемо. Ми смо,отприлике, тек у трећем капитлу (делу) књиге (-које књиге?) – (циничан осмех).

Питање једног новинара: ја сам вас разумео да кажете да европска валута евро неће преживети?

– Питање које је сад код Руса на столу је да ли хоће да имају Украјину као једну пуфер зону између запада и Русије, где ће Украјина бар неутрална да остане или ће Запад (НАТО) тако дубоко да продре у Украјину и да дође на одстојање од 100 км до Стаљинграда и 500 км до Москве. За Русију представља питање статуса Украјине егзистенцијално питање, и Руси не могу једноставно да заобиђу то питање, да га игноришу.

За САД важи, ако се Русија буде даље држала Украјине ми ћемо зауставити Русију. Због тога су предузете мере, где је генерал Хоџс постављен да би се задужио за препозионирање трупа у Румунији, Пољској, Бугарској и Балтичким земљама. Са тим се објашњава „интермариум“ – копно између Црног и Балтичког мора. Тај концепт је израдио Пилсудски, и то је решење којем тежи САД (на снимку 13,21мин приказан „интермариум, зелена боја).

Питање на које ми немамо спреман одговор је: шта ће Немачка предузети у том случају. Реална, непозната „вариабле“ (промењива непозната у једначини) су Немци. ако САД изграде сигурносни појас око Русије, не у Украјини већ ка западу (интермариум), у ком ће падати утицај Русије, ми не знамо каква ће бити реакција Немачке. Немачка се налази у посебној (чудној) ситуацији. Некадашњи канцелар Шредер је у руководству Гаспрома. Немци имају врло комплексан однос са Русима. Они сами не знају шта треба да раде. Они морају да извозе производе, Руси могу да им купују те производе. С друге стране губе зону слободне трговине коју требају да би друге ствари изградили. За нас је примарни циљ да се немачки капитал и немачка технологија не удруже са руским ресурсима и руском радном снагом и да створе јединствену комбинацију.

САД то покушавају да спрече већ сто година. Дакле, како можемо спречити настајање те немачко-руске комбинације? САД је спремна да положи карте на сто: то је линија између Балтичког и Црног мора (видео 14,47мин). Од стране Русије су карте биле увек на столу: за њих је одлучујуће да Украјина остане неутрална а не прозападна. Белорусија је једна друга прича. Након свега, ко би могао да ми да одговор како ће Немци реаговати, тај би могао да ми каже како ће следећих 20 година историје изгледати. Али на несрећу Немци морају стално да донесу неку одлуку (цинично) и то је вечни немачки проблем. Немачка је привредно енормно моћна ,али је геополитички врло лако ломљива и они никад не знају где и како могу продавати своје производе. Већ од 1871. је то „немачко питање“ и питање Европе . Размислите сад о „немачком питању“ које се поново појављује то је следеће питање које можемо да поставимо, али ми то не радимо јер не знамо шта ће Немци да ураде.

Прочитај без интернета:
1 глас