У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из заседе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.

Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни после 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили – жене, деца и старији људи, те да није било ниједног војника међу 120 путника.

Према Иконићевим речима, у аутобусу је убијено 14 путника, а рањено 60.

– Ја сам међу првима рањен у обе ноге, али сам успео да аутобусом на фелнама дођем до Рогатице. То је била тешка ситуација која се сада не може речима објаснити – истиче Иконић.

Он наглашава да је у аутобусу тог 27. августа 1992. године страдало двоје деце од по 12 година, да је убијена старица од 86, а рањена су деца од по три, четири, пет и шест година.

– То је била катастрофа, класична „сачекуша“ која је одрађена професионално – сећа се Иконић.

Иконић је на Суду БиХ изјавио да то не може бити случајност. У колони је горело више аутомобила, а на путу је било камења – што је један од класичних знакова заседе.

Мада адвокати оптужених сматрају да је то био „војни циљ“, Иконић пита како је могуће да су војни циљ деца од пет и 12 година, као и старица од 86 година.

Тела убијених била на асфалту месец дана

Један од преживелих Срба из колоне Вељко Ласица каже да преживели обележавају свој други рођендан, те да је било врло тешко изаћи из тог пакла.

– На овим жртвама муслимански режисери градили су каријере, снимали филмове и приказивали их као жртве које су побили Срби – наводи Ласица.

Жртве су лежале више од месец дана на овом асфалту. Међународне хуманитарне организације и конвоји су пролазили, нико није хтео да их склони. Померили су их само толико колико је довољно да би могли да наставе пут према Горажду.

Напокон, после дуго времена, породице погинулих, преживели у колони и пријатељи одважили су се и нашли снаге да покупе мртве.

Пронашао сам своје дете без ока на партизанском гробљу

Сведоци кажу да знају ко су нападачи и њихова имена и истичу да је важно приказати злочине и њихове починиоце. Међутим, овај злочин се минимизира, уз оправдање да се наводно радило о војној колони.

Миломиру Матовићу је у колони у Кукавицама погинуо син Далибор, дечак од 11 година.

– Остао сам у Горажду да браним огњиште од муслиманских џихадиста. Своје дете нашао сам на партизанском гробљу у близини једне касарне – није имао око, а ту сам видео и два трупа без главе – сведочи Матовић.

***

Драгиша Андрић, председник Регионалног удружења логораша из Вишеграда, наводи да је у Горажду и околним селима убијено више од 250 српских цивила, а многи од њих прошли су кроз страшне муке у логорима.

У логору Мујовића Поље заробљено је више од 50 Срба, од којих су само двојица преживела. Ништа боље се није десило ни у логору Штампарија у Витковићима, као ни у бившој згради ЗОИЛ-а и у затвору Полицијске станице.

Од 159 несталих српских цивила, њихове породице још траже њих 90.

Због горажданских логора у којима су страдали Срби, у Суду БиХ подигнута је оптужница.

facebookreporter.org/2015/08/29/кукавице-код-рогатице-злочин-над-срби/

1 глас