АКО држава већ планира издавање пољопривредног земљишта у закуп, онда нека га бар понуди под истим условима за све, без фаворизовања. То поручују представници удружења пољопривредника, поводом најављених измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту, које, између осталог, предвиђају давање великих површина државног земљишта у закуп на 30 година али, само великим инвеститорима.

Ова измена, требало би да доведе до тога да велики улагачи, уз „заокружену“ понуду, од производње, до прераде и маркетинга, у свој систем „увежу“ и мале пољопривреднике, као кооперанте. Тиме би им омогућили да лакше заснују производњу, али и да имају гарантован откуп својих производа.

Тако је ову новину на јавној расправи о изменама закона, објаснила Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде, уз опаску да је пољопривредници не разумеју добро.

- Није искључено да ми измене нисмо разумели онако како би то министарка желела, тим пре што не желимо да допустимо да се велики фаворизују науштрб нас малих – истиче Мирослав Киш, ратар из Суботице, председавајући Асоцијације пољопривредника. – И сада имамо велике системе у пољопривреди, али ми, мали пољопривредници, њима служимо само када треба да откупе наше производе, по условима који њима одговарају. Кооперације је било само у неким, мањим покушајима, тако да у то да ће ове измене нешто променити не можемо да поверујемо. Сваки министар има нову аграрну политику, а сваку, на крају, платимо, ми непосредни произвођачи…

Војислав Малешев, из Клуба „100 п плус“, још је оштрији у осудама предложених измена закона, уз напомену како би најбоље решење било да се земљиште издаје у закуп без икаквих повластица, транспарентно, на јавним лицитацијама.
  • Нема земље у којој наш пољопривредник може да закупи земљиште, сви га чувају као непроцењив ресурс. Само код нас се нуди неким фантомским инвеститорима – истиче Малешев. – Ако издамо 30 одсто њива, на 30 година, шта ће бити са нашим младим пољопривредницима, који имају и знање, а и машине за обраду земље? Где они да оду да раде? Да буду слуге код страних газда? Нико не помиње реституцију, а и она нас очекује. Питање је колико ће земље у државном власништву остати после тога. Помиње се да је половина државне земље неиздата, и да је доста у парлогу. Нека ми неко из министарства, у Војводини, покаже запарложених пет хектара. Ако је земљиште обрађено без адекватног закупа, то би требало да решавају инспекције и полиција, а не да се мења систем тако што се фаворизују велики…

НЕОБРАЂЕНО

МИНИСТАРКА Снежана Богосављевић Бошковић је, иначе, навела, како је најважнији разлог за измене закона узурпација земљишта, али и висок степен необрађеног државног земљишта.

- Укупно неиздатог земљишта је 49 одсто или око 240.000 хектара, дакле половина обрадивог земљишта којим располаже Србија остаје или необрађено или бива незаконито узурпирано – прецизирала је Бошковићева. – На тај начин губимо више милиона евра годишње, а тренутно се само у судским споровима по том основу потражује око 22 милиона евра.

ЖЕЛЕ ДА КУПЕ ЊИВЕ
СМАТРАМО да би пољопривредницима требало понудити бар 200.000 хектара државног земљишта, да га откупимо по актуелним тржишним ценама – истиче Горан Пуача, председник Удружења „Футошки купус“. – Купаца би било и за више од тога, а куповином овог земљишта, створио би се фонд, са реалним средствима, која би се могла уложити у повећање конкурентности домаће пољопривреде. Не бисмо, тако, морали да чекамо на било чију милостињу, или улагање у ком ће гледати само свој интерес…
Прочитај без интернета:
1 глас