• Предност се сада даје стабилности и квалитету раста, а не повећању његовог темпа
  • У Кини је усвојена стратегија развоја до 2025. године, према којој она треба да се претвори „од земље која је велика само по обиму производње у светског лидера у прерађивачкој индустрији“
  • Иако је прошле године кинески БДП премашио 10 билиона долара, премијер Ли Кећијанг је више пута истицао да је Кина по БДП по глави становника „ниже од 80. места на светској листи“

        ДОК се Пекинг раније чврсто држао концепције „Кинези треба да купују кинеско“, сада је решио да од ње одустане.

        Почетком лета ће се увозне царине знатно смањити јер је Кина решила да стимулише увоз и уопште домаћу потрошњу. То је само део планираних промена.

        Све се креће ка томе да ускоро просто нећемо моћи да препознамо Кину.

        Кина је почела да спроводи у пракси раније донете одлуке о озбиљним променама у економској политици.

        Економија се прилагођава „новој реалности“ коју прати успоравање раста БДП. При том, акценат се ставља на структурне реформе у многим секторима, побољшање економске структуре у целини, превазилажење претеране зависности од извоза својих производа (то се сматра спољном претњом) и инвестиција у основна средства.

        Другим речима, ради се о давању првенства стабилности и квалитету раста, а не о повећању његовог темпа. Влада НР Кине то зове „циљаним регулисањем путем постављања разумних граница“.

        На пример, одлуком Државног савета Кине – од 1. јуна 2015. године на територији континенталне Кине биће значајно (у просеку за више од 50 одсто) смањене царине за више увозних артикала – то су одређене категорије одеће, обуће, козметичких производа, пелене итд. Томе треба додати мере које су већ донете у последњих неколико година а везане су за смањење тарифа на увоз роба „ради стимулисања потрошње и побољшања народног благостања (цитат из званичног листа Комунистичке партије Кине „Женмин Жибао“).

        И тада се радило о одећи, обући, средствима за неговање коже, као и о дечијој храни, кухињским апаратима и посуђу, наочарима и много чему другом.

        Паралелно је планирано поједностављивање поступка регистровања страних компанија у Кини.

        То се све догађа у светлу јавног признања првог заменика директора ММФ Дејвида Липтона да је кинески јуан престао да буде потцењена валута: „Иако је потцењеност јуана била значајан фактор који је у прошлости изазивао значајан дисбаланс, сада сматрамо да је значајно реално јачање валуте прошле године довело њен курс до нивоа на којем она више није потцењена“.

        Липтонова „дијагноза“ је суштински важна чињеница која, поред осталог, треба да доведе (можда већ ове године) до тога да ће јуан бити укључен у корпу валута специјалних права вучења (SDR) – обрачунске новчане јединице коју користи фонд (у њу за сада улазе амерички долар, јен, фунта стерлинг и евро).

        „Кинеске власти су званично изразиле заинтересованост за укључивање кинеске валуте у корпу SDR. Ми поздрављамо и делимо тај циљ и тесно ћемо сарађивати са кинеским властима у том питању“ – нагласио је Липтон.

        Нова стратегија економског и социјалног развоја требало би да профункционише почетком 13. петолетке – 2016. године.

        За сваку земљу задатак одржавања дугорочног темпа раста БДП од седам одсто сматрао би се суперамбициозним, али не и за Кину. Овде влада мора да објашњава зашто је предвиђено успоравање у односу на раније постигнути ниво – више од 10 одсто годишње.

        Разуме се, успоравање раста није циљ за себе, то јест – није само себи циљ, већ побочни ефекат промене модела развоја – од повећања извоза по сваку цену до стимулисања унутрашње потражње.

        ММФ већ истиче да је тржиште рада у Кини „добро поднело смањење темпа раста и самим тим ударило чврст темељ повећању потрошње“. Такође, како је наглашавао у извештају о раду владе председник Државног савета Ли Кећијанг 2014. године, „запошљавање је остало стабилно, број запослених у градовима и селима порастао је за 13,22 милиона људи, што је више од прошлогодишњег показатеља“.

        Ни инфлација није порасла: на крају 2015. године она би требало да износи 1,5 одсто у односу на два одсто 2014. године. То су. што се каже, добре вести, проблем је нешто друго: иако је прошле године кинески БДП био већи од 10 билиона долара, Ли Кећијанг је више пута истицао да је Кина по БДП по глави становника „ниже од 80. места на светској листи“.

        Према прописима Светске банке, у Кини практично још 200 милиона људи живи испод границе сиромаштва. Управо тај проблем, између осталих, треба да реши нова стратегија.

        Влада наглашава потребу остваривања двоструких циљева – „да се одржава релативно висок ниво развоја уз очување средњег и брзог темпа привредног раста, да се и даље одржава стабилност и претпостављених показатеља, да се повезује стимулисање реформи са структурним престројавањем привреде“.

        Једноставније речено, сиромашнима треба помагати, али и држати темпо раста од седам одсто у наредних 20 година.

        Како истичу кинески стручњаци, с обзиром да је обим економије Кине премашио 10 билиона долара – раст од седам одсто ће омогућити њеној привреди да годишње расте за више од 800 милијарди долара. То је више од показатеља оствариваног пре пет година захваљујући расту од 10 одсто.

        Тако модел екстензивног раста по сваку цену замењује оријентација на интензиван развој иновационих привредних грана на бази огромног нагомиланог потенцијала.

        Као главни мотори развоја означени су „широка предузетничка иницијатива“, „масовна иновативна делатност“ и „повећање понуде јавних добара и јавних услуга“. При том, не ради се само о повећању унутрашње тржишне потражње, већ и о повећању ефективне понуде. Управо се с тим циљем, по свему судећи, и смањују увозне царине у потрошачким секторима.

        Генерално, оптимизација структуре привреде без губитка брзине њеног развоја, с једне стране, и повећање социјалне компоненте с друге – велики је задатак, а с обзиром на то да се ради управо о Кини – колосалан.

        Кини су предвиђали проблеме због тога што ће улагања у статус „главног светског погона за склапање“ доживети неуспех, пошто радна снага више није тако јефтина, а и с обзиром на конкуренцију у региону (на пример, Индонезију, где западне компаније преносе део производних капацитета), као и због већег улагања у социјалне програме, који су, наравно, неопходни.

        Структурне реформе и стимулисање домаће потражње су природан излаз.

        У Кини је усвојена стратегија развоја до 2025. године, према којој она треба да се претвори „од земље која је велика само по обиму производње у светског лидера у прерађивачкој индустрији“.

fakti.org/globotpor/kina/peking-odustaje-od-decenijskog-kursa-kinezi-treba-da-kupuju-kinesko

Прочитај без интернета:
1 глас