Аустријски позоришни писац, Петер Хандке, поново ће поклонити 50.000 евра Србима у Метохији, овог пута за изградњу базена у Великој Хочи. Хандке је данас са својом супругом стигао у Србију, а од сутра борави у дводневној посети Косову и Метохији. Светски познат књижевник и интелектуалац дуги низ година подржава српски народ. Он често посећује Косово и Метохију, доноси финансијску и материјалну помоћ, али и сведочи о животу Срба кроз серију есеја, интервјуа, коментара и књига. Велики је поштовалац српске културе – православне уметности и српске књижевности.

Хандке ће од 14. до 16. фебруара боравити на Косову и Метохији, где ће заједно са замеником директора Канцеларије за Косово и Метохију, Душаном Јововићем, присуствовати пројекцији филма „Енклава“, Горана Радовановића, а током ове посете састаће се и са директором Канцеларије, Марком Ђурићем, потврђено је вечерас из ове Канцеларије.

Хандке је и 2007. године Србима у Великој Хочи поклонио 50.000 евра у новцу и намирницама. Србима у овој енклави у Метохији поклонио је своју новчану награду Хајнрих Хајне. Заједно са Србима тада је прославио и православни Ускрс.

Хандке је један од ретких светски познатих западноевропских интелектуалаца који јавно подржава Србе. Он се снажно противио бомбардовању Србије 1999, када је из протеста вратио немачку књижевну награду „Георг-Бихнер“, тада у вредности од 10.000 немачких марака, напустивши римокатоличку веру и прешавши у православље. Прозападна јавност није имала много разумевања за Хандкеове симпатије према Србима, а посебно му је замерено то што је 1996. године посетио Радована Караџића на Палама, а 2006. и гроб Слободана Милошевића.

По свом интелектуалном капацитету и књижевном умећу, упоређују га са Езра Паундом, али истовремено осуђујући његов „промилошевићевски став“, упоређујући га са „профашистичком наклоношћу“ Езре Паунд.
„Срби су сведени на стадо оваца, изгубљени и осиромашени. Говорили су о насиљу Срба над Албанцима, али су ћутали свих ових година о стотинама и стотинама убистава и уништавања манастира. Рекли су нам да су Срби хтели да протерају два милиона Албанаца и из тог разлога кампања бомбардовања из ваздуха је оправдана. Направили су сјајан театар дуж границе, одлично за светске телевизијске екипе и за пропаганду НАТО-а. Те избеглице су углавном бежале, јер су се плашиле ваздушног бомбардовања, они су смештени чим су стигли на македонску границу и сви су се вратили кућама два месеца касније,“ говорио је Хандке у једном од интервјуа 2008. године.

Након 1999. овај писац је често обилазио српске манастире и цркве на Косову и Метохији, а оно што је током обиласка српских енклава у Метохији видео посебно га је потресло:
„Био сам на Косову у априлу и био сам тамо четири пута недавно. Ја сам остао истински запањен оним што сам видео у енклавама Велика Хоча – село са великом православном црквом и у Ораховцу. Оне су две енклаве, једна близу друге и онда разумете како Срби живе, како проводе своје време, немају ништа, јер су опљачкани, принуђени да изађу напоље само у четири ујутру, све време под терором.“
Кроз пет књига, својеврсних путописа, писао је и о распаду Југославије, а посебно о западној „кампањи“ против Србије – „Опроштај сањара од девете земље“, „Зимско путовање на реке Дунав, Саву, Мораву и Дрину или Правда за Србију“, „Летњи додатак за зимско путовање“, „Кроз сузе питајући“ и „Око великог трибунала“.

Хендке је добио све важније награде за књижевност, осим Нобелове, а прошле године добио је и престижну међународну Ибзенову награду, коју додељује норвешка влада личностима, или институцијама које су пружиле значајан допринос развоју позоришне уметности.
Његово најпознатије дело је „Голманов страх од једанаестерца“.

www.kossev.info/strana/arhiva/peter_handke_na_kim_u__50000_evra_za_izgradnju_bazena_u_velikoj_hoci/3815

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ