Теолог Драго Пилсел, коментатор данашње посете папе Фрање Сарајеву, оценио је да је кардинал Алојзије Степнац „врућ кромпир“ у односима православне и католичке цркве, те да је управо због тога његова канонизација „стављена на чекање“.

Због тога је, додао је, веома важно што је у пратњи папе Фрање у Сарајеву и цардинал Курт Кох, председавајући Папинског савета за унапређење хришћанског јединства.

Кох је, иначе, у овој години већ два пута боравио у Београду – у фебруару је разговарао са патријархом Иринејом, а недавно са председником Томиславом Николићем и министром спољних послова Ивицом Дачићем.

Након тога Свети архијерејски сабор СПЦ је недавном редовном пролећном заседању одлучио да формира комисију за дијалог са Католичком црквом, коју ће предводити митрополит загребачки Порфирије.

Коментаришући посету папе у директном преносу на Ал џазири Балкан, Пилсел је рекао да је зато Кох веома важна фигура која би требало појачати мост између католика и православаца, као и да су епископи СПЦ одлуком о формирање комисије за ђалог направили веома значајан корак за даље односе двеју цркава.

„Канонизација Степинца је готова ствар за Ватикан. Међутим, то проглашење свецем је стављено на чекање, јер се тражи удобровољавање српске стране“, рекао је Пилсел.

Изабране комисије ће радити на томе, а до тада је потребно стрпљење.

Отуда и папина порука, каже Пилсел, Католичкој цркви у Хрватској и БиХ, где се Степинац сматра херојем, да се стрпи.

Пилсел каже и да би било веома важно за хрватску страну да се одустане од тврдњи да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, те да би ребало барати цифром од, на пример, 83.000 – највише, како каже, Срба, Рома, али Хрвата комуниста.

Пилсел је рекао и да је хрватски кардинал Бозанић за 24. новембар заказао скуп на коме би Католичка црква требало да да одговор на питање до које мере се, како је рекао, Степинац „трудио да спаси Србе“, што би допринело хлађењу тог „врућег кромпира“ у односима православне и католичке цркве и Београда и Загреба.

Пилсел, наиме, тврди да је Степинац прекрштавањем православаца, односно њиховим превођењем у католичанство у Независној држави Хрватској желео да их спаси говорећи да када се лудило тог доба оконча свако може да се врати својој вери и цркви.

За насилно прекрштавање православаца у католичанство Степинац је, како Хрвати тврде у монтираном процесу после рата, осуђен на пет година затвора, а након изласка из тамнице до смрти је био у кућном притвору.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:551714-%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%B5%D0%BB-%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%9A%D1%83

0 гласовa