Афера „Индекс“ на Универзитету у Крагујевцу из 2007. године, када је ухапшен велики број професора, још није судски окончана. Од тада – палета неетичког понашања и професора и студената много је богатија: од преписивања на испитима и куповине испита, до плагирања дипломских, мастер и докторских радова. Недавно је о томе проговорила и Српска акдемија наука и уметности, апелујући на повратак професионализма и квалитета у науци.

Такозване паметне бубице, сатови за преписивање, израда дипломских, мастер и докторских радова само су неке од понуда на интернету за пречицу до успеха. Један сајт се чак хвали и да је у тој бранши лидер у региону.

Припремила Иванка Ристовски

„Оно што је најтрагичније, према мом мишљењу, јесте то што је то фирма која је регистрована, која има ПИБ, порески идентификациони број, то је фирма која плаћа порез и пуни буџет Србије радећи једно криминално дело“, указује дописни члан САНУ академик Душан Теодоровић.

Рекло би се да су закулисним радњама све више склони и професори и научни радници. Професор Бранко Гардашевић годинама је на ДИФ-у указивао на плагиране радова колега или противзаконито дописивање на туђе радове, а на основу којих су поједини напредовали у каријери. Због тога је остао без посла.

„Имамо пример: жена ми ради на Фармацији и тамо је озбиљан биохемичар, а ја сам ДИФ-овац. И ако она може да објави радове у озбиљним научним часописима који носе пуно бодова и ја могу да те бодове припишем себи и постанем тако ултра-научник при чему није логично да ја као ДИФ-овац могу да знам биохемију на том нивоу и нико се не пита како је то могуће. Ту постоји једна завера ћутања и нико ту не жели да се петља“, напомиње бивши професор ДИФ-а Бранко Гардашевић.

Док је раније могло да се докторира само на Београдском универзитету, а комисије су биле строге, сада се све измакло контроли, тврде струцњаци. Мрежа приватних универзитета и истурених одељења је толико разграната да се број људи са академским титулама последњих година знатно повећао.

„Ако је веровати нашем Министарству за науку, ми имамо 14.000 научника, то је оно што они плаћају. Ја бих био јако срећан ако би то било тачно јер бисмо били боља и већа научна сила од Холандије, рецимо. Међутим, нажалост, по мојој процени имамо око 1.000 научника у правом смислу те речи, људи који су видљиви из иностранства“, наглашава дописни члан САНУ Зоран Радовић.

После добијања дозволе за рад, поједини факултети су мењали комплетну организацију, јер контроле практично није било. Комисија за акредитацију најављује строже стандарде.

„Покушаћемо да кроз стандарде дефинишемо и инспекцију за обилазак од стране тих институција и намеравамо да пробамо да Комисија за акредитацију како даје, тако и одузима акредитацију“, истиче Ћемал Долићанин из Комисије. за акредитацију и проверу квалитета.

Надлежни, такође, најављују и нови кодекс професоиналне етике и процедуру за одузимање доктората, уколико се установи да је плагијат.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2277168/.html

Прочитај без интернета:
2 гласa