Уз песму Браће Теофиловић, звуке фанфара и говоре академика Мира Вуксановића и аустријског аутора Карла Маркуса Гауса вечерас је отворен 62. Међународни сајам књига који се одржава под слоганом „Кључ је у књизи“.

Карл Маркус Гаус и академик Миро Вуксановић су поручили да је сајам савршена смотра одбране језика.

Вуксановић је, говорећи о језицима који су настали распадом СФР Југославије, подсетио да су људи у школи учили из истих књига и да им је темељни језик био српски. Њихови књижевници писали су истим језиком, а сада су разврстани у четири књижевности, са четири имена, на черири језика у четири земље. Један је постао четири, рекао је Вуксановић.

„Српски језик је мали и остали са њим су још мањи. Од 7.000 језика у свету, половина је у изумирању или у опасности да нестане. Остаће књиге, записи у камену, папиру и дигиталним облицима ћутљиви као смрт, а понегде читаће их верници старина“, рекао је он.

Вуксановић је указао да је на српском језику настала велика књижевност, која траје цео миленијум, као и да српски књижевни и народни језик чини око 500.000 речи.

Млади лакше говоре и пишу на садашњем водећем језику, него на матерњем, а под том сенком је читава стара Европа, упозорио је он.

На овом сајму књига гост су нам четири земље и један језик. Код њих је четири постало један, зато може бити да они, нарочито највећи, много знају како смо од једне земље добили неколике, а уместо једног језика четири, предочио је Вуксановић. Боље од нас, додао је он, виде да ће српски језик са савршеним писмом које сами запостављамо врло брзо ући у зону ишчезавања.

Гаус је рекао да „никога није обликовала једна национална култура, нити језик, са задатаком да одвоји једну групу људи од друге. Задатак језика је да се људи споразумевају и у речима оног другог открију себе саме“.

Гаус је рекао да је аустријски фудбалер српског порекла Марко Арнаутовић пре неколико недељка дао гол против Србије, али то није славио.

„Он који важи за необузданог човека објаснио је то уважавањем српског дела своје породице и протвника на терену“, рекао је Гаус. Гаус је подсетио на још једног чувеног Србина у Аустрији – Вука Стефановића Караџића и његово велико дело у реформи српског језика и писма.

Наводећи да се сајам одржава под слоганом „4 земље један језик“, Гаус је напоменуо да њему из Салцбурга није лако да прати разговор некога из Цириха, „а свеједно се и тамо и овде пише и говори немачки“. Постоје бројни немачки дијалекти, као и неколико варијетета немачког књижевног језика, оценио је он.

Звезда овогодишњег сајма биће добитница Нобелове награде за књижевност 2009. године Херта Милер.

Почасни гост је немачки језик, а програмом „Четири земље један језик“ представиће се Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн.

Посетиоцима ће бити предочено око 1.000 књига савремених аутора из све четири земље, од чега 350 наслова премијерно.

Звезда овогодишњег сајма биће нобеловка Херта Милер, а поред ње у оквиру програма „Четири земље један језик“ гости ће бити Марсел Бајер, Владимир Каминер, Јан Вагнер, Фолкер Кучер, Инго Шулце, Арно Камениш, Дана Григорча, Мелинда Нађ Абоњи, Јонас Лишер, Тереза Преауер, Валентин Гребнер, Луц Ратенов, Катрин Регла.

Најбољи почетак програма почасног госта биће „Необична географија“ 23. октобра када ће амбасадори Немачке, Аустрије и Швајцарске Аксел Дитман, Јоханес Ајгнер и Филип Ге, као и принц Стефан Лихтенштајнски у разговору са писцем и бившим амбасадором Србије у Бечу Драганом Великићем на занимљив начин представити своје земље и културу.

На самом Сајму, али и на шест вансајамских локација, земље почасни гости припремиле су богат, врло интензиван и разноврстан програм.

Писцу у фокусу Београдског сајма књига су Марсел Бајер и Јевгениј Водолазкин.

Различитим програмима током Сајма биће обележено 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног, 250 година Филипа Вишњића, 125 година од рођења Иве Андрића, 150 година од смрти Ссарла Бодлера, век смрти Владислава Петковића Диса и Милутина Бојића, 170 година Његошевог „Горског вијенца“, пет деценија од издавања романа „100 година самоће“ Габријела Гарсије Маркеса и „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића.

Сегмент под називом „Сећамо се“ биће посвећен Бориславу Михајловићу Михизу, Николи Милошевићу, Стевану Раичковићу и Владану Десници, док ће у оквиру „Подухвата“ бити представљена издања „Историја кинеске цивилизације“, критичко издање „Суданије“ Петра Кочића, „Напори Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење“ Пера Слијепчевића, „Политички списи“ Милоша Црњанског, „Горски вијенац“ – бокељско издање и „Краљево, један српски топос“.

Дечји програм под називом „Нове игре пет петлића“ одвијаће се у сали „Александар Вучо“ од чијег рођења се обележава 120 година, а дечји кутак биће и на штанду почасног госта.

Разговори на платоу обухватиће трибине „Шта да радимо с ћирилицом?“, „Његош и ми“, „Иво Андрић, спорови и неспорне ствари“, „Србија и распад Југославије“, „Век геноцида над Србима“.

Најављен је и Фестивал литературе европског Медитерана, посвећен књижевности Кипра, док програм „Ођеци српске књижевности“ доносе „Сусрет са немачким славистима“ и „Српску књижевност у Украјини“.

Непрофитна издавачка књижевност биће тема програма „Издавачке тачке“, а као и сваке године биће приређен читав низ изложби.

Школски дан је 26. октобра, породични дани су 23. и 24. октобра, награде Сајма биће уручене 26. октобра, док ће последњег дана манифестације бити извршена примопредаја „Отворене књиге“ амбасадору земље која ће следеће године бити почасни гост.

Цена појединачних улазница је 250 динара, а за групне посете 150 динара.

Упоредо са Београдским сајмом књига одвијаће се и Сајам образовања и наставних средстава и Сајам информисања, комуникација и маркетинга.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/danas-pocinje-62.-medjunarodni-sajam-knjiga-u-beogradu.html

2 гласa