Стив Кин, професор економије и финансија на Универзитету Западни Сиднеј, угледни је аустралијски економиста, а најпознатији је по томе што је предвидео глобалну кризу.

Оштар критичар економије, теорија и методологије на којима почива данашња економска наука развио је модел у који је укључио банке, дуг и новац и доказао да пре велике олује у економији влада бонаца у коју се глобалне економије уљуљкају уочи почетка катастрофе. Главни узрок колапса економије су приватни, а не јавни дугови, сматра Кин.

Приватни дуг, а он је растао деценијама и прешао је раст БДП у последњих четрдесет година, у америчком случају приватни дуг растао је са око 25 посто БДП педесетих година прошлог века и дошао до 150 одсто БДП 2005. Свет је постао зависан од дизања кредита као гориво за економску експанзију, а кад је дуг престао да расте, економија је пала – каже Кин.

Овај економиста је још 2005. године почео да држи серију предавања по угледним универзитетима са тезом да је слом глобалне економије неминован. Ипак, премда радо виђен гост и занимљив говорник, његове речи нису допирале до влада. И тада, као и данас, главна брига влада био је јавни, односно државни суд, а не приватни дуг који Кин сматра кључним.

Приватни дуг је важан, јер банке кредитирањем стварају новац и нову потражњу. То је главни извор ширења понуде новца у нашој економији, а новчане залихе ће расти и економија ће расти ако нови кредити прелазе отплату старих дугова.

Али то је процес који не може ићи заувек, јер дуг не може постати бесконачно већи од прихода. Иако је тешко успоставити максимални ниво, емпиријско истраживање које је спровео амерички банкар Ричард Вејг утврдило је да се свака криза у последњих 150 година у свету догодила кад је приватни дуг премашио БДП за 1,5 пут.

Америка је заиста испунила те критеријуме током двехиљадитих година, а Кина их је премашила у последњих пет година. Дакле, криза у САД била је предвидива, а верујем да ће се криза догодити у Кини у идућих годину или две – закључује Кин.

Кад је реч о земљама које су најефикасније испливале из кризе Кин наводи Исланд.

Тамо су политичари хтели да учинити оно што су чинили сви други, да спасу банке, а не дужнике, наметну мере штедње. Али људи су опколили Парламент, председник је одбио уговоре с ММФ и побуна је значила да је Исланд отписао своје дугове, подржавајући дужнике, а не повериоце. И осим тога, процесуирали су банкаре.

Исланд је изашао из кризе боље него ли било која друга земља, иако је у једном тренутку приватни дуг у банкама био око 1.000 одсто њиховог БДП – закључује професор Кин.

Најгоре се са кризом носи еврозона где су наметнуте мере штедње због лажних уверавања да је јавни дуг прави проблем и да ће штедња довести до раста. Ове политике су изазвале другу Велику депресију, сматра Кин.

Непотребна патња Грка

„Најгоре прошли људи у земљама попут Грчке, Шпаније, Португала, који су морали да прођу кроз непотребне патње програма штедње који је погрешно идентификовао проблем као последицу јавног дуга. Многи људи починили су самоубиство због погрешних политика. Треба нам политичко вођство које може разумети сложене системе, од економије до екологије“, наводи Стив Кин.

wp.me/p1Fuk8-HJR

srbijadanas.net, СРБИН.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2015/05/23/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%BA%D0%B8%D0%BD-%D1%83%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC/

Прочитај без интернета:
2 гласa