Београд – Премијер Александар Вучић одлучно настоји да се избори с изазовом европских реформи и „уређивањем“ односа с Приштином, а шеф дипломатије Ивица Дачић је умешним председавањем ОЕБС-у такође показао да је Србија земља на Западном Балкану с којом треба рачунати, рекли су „Бети“ високи европски дипломатски званичници.

Похвале из Брисела стижу уочи сутрашњег заседања шефова дипломатија у Бриселу, на којем ће, међутим, посебна пажња бити посвећена „повољном заокрету“ и договору политичких снага у Босни и Херцеговини о реформама и уређењу државног устројства ради европских интеграција.

Такође се очекује, како је речено, да висока представница ЕУ Федерика Могерини предложи да се тој земљи одобри ступање споразума о придруживању и отвори перспектива кандидатуре за чланство у ЕУ.

То показује да западни Балкан, желели су да подвуку извори у ЕУ, упркос замору од проширивања остаје „у видном пољу“ оних који одлучују у Унији, а то потврђују оцене Европског парламента и темељна, управо усвојена резолуција ЕП о Србији, која уравнотежено указује на успехе и недостатке у реформама које Србију воде ка чланству у Унији.

У интерној анализи ЕП се међутим подвлачи да ће „брзина спровођења реформи одредити и брзину преговора о чланству Србије у ЕУ, а односи с Косовом су и даље врхунски приоритет за Србију“.

Високе дипломате у Бриселу додају да је договор Србије и Међународног монетарног фонда и за Европску комисију повољан чинилац, што је, како је указано, српски министар финансија Душан Вујовић потврдио у четвртак на скринингу у Бриселу, нагласивши да ће, уз структурне реформе, Србија смањити буџетски дефицит и јавни дуг сагласно захтевима ЕУ.

Европска комисија очекује пре свега да, уз реформе сектора владавине права и правосуђа, озбиљан замах добију структурне економске реформе, нарочито решења за нерентабилна јавна предузећа, и да се досад преузета „правна тековина“ ЕУ, закони и прописи, у Србији спроведу на делу и дају опипљиве резултате.

Замерке које постоје око посустајања или празнина у реформама владавине права, независности правосуђа, сузбијања корупције или слободе медија јесу озбиљне и од њих се неће одустати, као ни од захтева да српске власти створе боље услове за пословање фирми и привлачење инвестиција.

Јер, како су подвукли у западнобалканска и српска питања добро упућени извори у Бриселу, не сме се сметнути с ума да је битан услов за улазак нове чланице у ЕУ то да она веома поправи економско и социјално стање и постане „економски зрела“ и приближи се прихватљивој равни унутар захтевног тржишта и политика ЕУ.

На опаску Бете да је и ММФ у управо објављеној анализи о западном Балкану предочио да тај регион већ годинама економски посустаје, а да су и економисти ММФ-а признали да је у случају Грчке једино „стезање каиша“ онемогућило економски раст и запошљавање, саговорници у ЕУ узвраћају да ће Европска комисија и Унија свакако опипљиво помоћи сваку владу у региону која крене ка успостављању „здраве привреде“.

На примедбу да на западном Балкану већ дуго нема инвестиција ЕУ и са Запада, да је питање енергетске сигурности огроман проблем за цео регион, док улагања долазе једино из арапских земаља, Кине или Русије, одговор је гласио да ће инвеститори без сумње доћи и из ЕУ ако се регион више обједини као тржиште и гаранцијама за безбедно пословање убеди инвеститоре.

Замољени да објасне како се може тумачити притисак неких чланица ЕУ на Србију да одмах прихвати санкције Русији, па и стратегијско виђење да је то нужно да се спречи руски уплив, па и наводна жеља за „интересном сфером“ на Балкану, европске дипломате узвраћају да то можда најбоље одражава став у резолуцији ЕП који позива Београд да се усагласи са спољном политиком ЕУ.

Оне, такође, напомињу и да Србија може одиграти повољну улогу у побољшању односа ЕУ и Русије.

Савршено је јасно, подвлаче извори у ЕУ, да ће окончањем преговора о чланству Србија преузети и обавезу спровођења заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и да засад Србија веома пажљиво мора да води рачуна о својим економским важним везама с Русијом, као и расположењем становништва.

„Србија се топло нада, исто као и ми а то показује и умешно и уравнотежено деловање Србије у ОЕБС-у, да ће се украјинска криза у догледно време усмерити ка стабилизацији и окончању оружаних сукоба, што ће омогућити бар делом повратак односа с Русијом на раније стање – перспективом да санкције постепено буду укинуте и тај проблем нестане“, рекли су званичници у Бриселу.

РТС

www.vaseljenska.com/politika/pohvale-iz-brisela-za-vucica-i-dacica/

0 гласовa