Последњи дан марта требало би да буде крајњи рок до када би, како је најавио министар енергетике Александар Антић, Електропривреда Србије могла да усвоји план финансијске консолидације, а да до 1. јула и ЕПС и „Србијагас” буду трансформисани у два предузећа.

Да је реч о веома озбиљном послу сведочи и упозорење заменика директора секретаријата Енергетске заједнице Дирка Бушлеа који је без пардона поручио нашим енергетским властима да „неусклађености морају бити отклоњене до 1. јула 2015. Ако то не буде случај, Секретаријат је позван да покрене процедуру у оквиру које би могло да се утврди да Србија озбиљно и континуирано крши обавезе из Уговора о Енергетској заједници. Даље настављање неусклађености могло би водити увођењу санкција”, рекао је високи гост из ЕУ.

План је да се „Србијагас” раздвоји на транспорт и снабдевање гасом, док би компанија „ЕПС група” имала матично предузеће као оснивач два предузећа – дистрибутивни систем, уместо шест регионалних дистрибуција електричне енергије и друго предузеће „ЕПС снабдевање”, уместо 14 зависних предузећа, који су заједно имале 43 директора.

Представници владе ће за око месец дана пред мисијом Међународног монетарног фонда морати да положе рачуне шта је од последње њихове посете престоници урађено и да ли реструктурирање иде предвиђеним темпом.

Шта ће, међутим, од свега овога имати грађани, потрошачи гаса и струје? Хоће ли смањење броја директора у ЕПС-у и „Србијагасу” осетити грађани у својим кућним буџетима, имати квалитетнији гас, нови гасовод, или је ово само још једна у низу мера коју морамо да спроведемо као чланица Енергетске заједнице и ништа више?

Срба Антић, дугогодишњи представник Србије у ММФ-у, каже, да ће грађани од реорганизације ЕПС-а имати нешто више уколико купе акције овог још увек јавног предузећа.

– Што се тиче квалитета снабдевања струјом, градње нових капацитета, или цене, потрошачи ће имати све оно што и сада имају. Они већ и данас могу да бирају од кога ће поред ЕПС-а куповати струју, јер је тржиште отворено. Цена киловат-сата не може бити нижа од садашње пошто је најнижа у региону (јефтиније је само у Републици Српској). Што значи да киловат-час мора да поскупи, као што је било и до сада, објашњава Антић.

Реструктурирање ЕПС-а, по њему, никако не може бити увертира за његову продају. Антић каже, да ЕПС никако не треба продавати, чак ни мањински пакет, јер Србија има одличан кадар који може да води ово велико предузеће стасало у социјализму.

– Када су они могли још тада да га воде и очувају, зашто не бисмо и ми могли данас, пита он и наглашава да је предуслов за добро вођење овог јавног предузећа да ЕПС више не воде политички кадрови, него стручњаци. Међутим, раздвајање делатности неће решити ни питање политичког управљања ЕПС-ом, каже Антић.

Једина добра страна најављене реорганизације је да ЕПС не заврши као „Србијагас”, да му дугови поједу саму фирму и да постане неликвидно, закључује он.

Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, објаснио је да је фактички почело реструктурирање овог јавног предузећа које ће остати јавно и формирати два привредна друштва – предузеће за транспорт и дистрибуцију, што је услов за отварање поглавља о енергетици у разговорима са ЕУ.

Војислав Вулетић, преседник Удружења за гас Србије, слаже се с оценом да реорганизација „Србијагаса” неће донети ништа ново потрошачима.

– Цена ће се одређивати као и до сада на основу формуле и кретања цене сирове нафте и курса долара. Дистрибутери ће зарачунати своје трошкове, „Србијагас” своје, куповаће се гас од Руса. Број прикључака се највероватније с оваком ценом гаса неће повећавати, бар док грејање на струју не буде скупље од грејања на гас. Тако да крајњи потрошачи ове промене о којима се толико прича на свом џепу неће никако осетити, истиче он.

Спекулише се, баш као и у случају ЕПС-а, да би раздвајањем делатности у „Србијагасу” држава много лакше могла да га приватизује када за то дође време. Упућени у ову причу не искључују ту могућност и додају да је остало нејасно шта ће бити с трећом делатношћу „Србијагаса”, складиштењем гаса, односно подземним складиштем гаса у Банатском Двору, где већински део има руска страна.

Било би лоше, ако би неко и помислио да једног дана прода и овај мањински део у Банатском Двору, јер је Србија чекала 25 година на изградњу свог првог резервоара за гас, чије је постојање било од стратешког значаја за нас кад год је долазило до застоја у редовном снабдевању гасом из Русије због сукоба с Украјином, закључује наш извор.

Ј. Петровић-Стојановић

(Политика)

www.nspm.rs/hronika/politika-eu-nam-preti-sankcijama-zbog-energetike.html

1 глас