Министар просвете др Срђан Вербић рекао је на конференцији за новинаре да ће премијеру Александру Вучићу понудити оставку из моралних разлога, уколико тако нешто постоји у техничком мандату Владе.

Влада Србије ставила је тачку на вишенедељну агонију научне заједнице и поништила конкурс за научноистраживачке пројекте који је био расписан 13. априла. Министар просвете др Срђан Вербић остао је у мањини на седници владе која је одржана ујутро. На три сата касније одржаној конференцији за новинаре, он је рекао да преузима сву одговорност и да ће премијеру понудити „техничку оставку”.

– Било каква оставка у техничком мандату владе нема смисла, али ако постоји таква форма, ја ћу је понудити премијеру као морални чин. Преузимам пуну одговорност за оно што је радио мој тим у претходне две године. Трудили смо се да донесемо најбоља могућа решења, али то са овим буџетом, који је остао исти као и пре шест година није било могуће. Ко год радио следећи конкурс мора да располаже већим новчаним фондом – рекао је Вербић, одговарајући на питање „Политике” о својој позицији у влади после одлуке о поништавању конкурса, за коју је рекао да мора да је потврди и скупштина.

Он није хтео да прецизира колико је министара гласало за то да конкурс остане, али је додао да га радује што се на влади разговарало о могућности да нови конкурс буде реализован са већим средствима.

Како је објаснио, истраживачи не треба да страхују за плате, јер је решењем владе којим је поништен конкурс предвиђен наставак финансирања до краја ове године.

На седници је, иначе, усвојено решење о којем је наш лист први обавестио јавност 22. априла: финансирање пројеката из претходног циклуса наставља се закључно са 31. децембром 2016. године. Одређен је рок од 90 дана за доношење пратећих аката (новог прописа о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката из Програма основних истраживања и основних усмерених истраживања и Програма истраживања у области технолошког развоја, за нови истраживачки циклус).

У образложењу одлуке се наводи да су ови документи донети у супротности са више закона ( о научноистраживачкој делатности, о државној управи, о влади) и Уставом Србије, па је њихово поништавање неопходно да би се спречила штета у области пројектног финансирања научноистраживачких организација и финансирања рада запослених. Основни проблем, наведено је у образложењу, јесте тај што је конкурс расписан на основу докумената који су донети без сагласности Савета за науку и технолошки развој, чији је мандат престао још у мају прошле године.

Вербић је на ове замерке више пута поновио да је формирање овог тела у надлежности владе, да су постојали предлози за именовања која су достављена у два наврата и да је његов тим урадио једино што је могао – да донесе документа без Савета, али уз консултације са представницима научне заједнице.

Научна заједница је са друге стране замерила што су у тим консултацијама уважене само минорне примедбе, а било их је око 30.000, као и што нису објављена имена људи који су писали спорне акте. Вербић је одговарајући на питања новинара о томе ко ће сада да ради на изменама ових докумената, одговорио да ће рад почети већ у понедељак.

– У понедељак ће бити позвани на консултације представници свих релевантних институција, јер нови материјал морамо да припремимо за прву седницу будућег Савета за науку и технолошки развој. Савет би теоријски могао да буде изабран и у техничком мандату ове владе, али ја верујем да ће то ипак бити по формирању нове владе – рекао је Вербић.

Он је објаснио да је на седници владе речено и да је једно од могућих решења, у недостатку новца, да се отвори још неки конкурс и да се поједине области науке финансирају и из буџета других министарстава, попут пољопривреде, здравства, културе…

Једно од новинарских питања односило се и на примедбе научника и академика о томе зашто је дозвољено да на овом конкурсу учествују и институције које нису акредитоване за науку. То је, по многима, објашњење и одакле одједном седам хиљада истраживача више него пре шест година.

Вербић је објаснио да они имају право да конкуришу на основу новог Закона о иновационој делатности и да би се то променило, мора да се промени закон, а не одредбе конкурса.

———————————————————————————

Вербић: Бранићу конкурс и тражити да траје две недеље дуже 

Узаврела атмосфера на трибини Центра за промоцију науке „Шта се догодило са науком у Србији”: излагање министра просвете прекидано добацивањем и смехом, а и иступи представника научне заједнице показали дубоке поделе између запослених на институтима и факултетима као и раскол  „природњака” и „друштвењака” 

Влада Србије одлучиће на данашњој седници о судбини конкурса за научноистраживачке пројекте, најавио је министар просвете др Срђан Вербић. Он је на трибини Центра за промоцију науке под називом „Шта се догодило са науком у Србији”, рекао да је седница заказана за осам часова и да ће бранити став да конкурс не треба да буде поништен, већ продужен за недељу – две.

Подсетимо, конкурс је расписан 13. априла, траје 30 дана, а пре празника је у јавност „процурио” документ припремљен за Владу Србије, којим се предлаже да конкурс буде поништен јер није у складу са Уставом и неколико закона. Многи научници су тада обуставили писање пројеката, други су наставили да шаљу предлоге. Премијер Александар Вучић је одложио расплет, изјавивши 27. априла како је „џентлменски да се сачека повратак министра Вербића из Индонезије и чује његова аргументација за останак конкурса”.

Међутим, како се чуло на трибини и сама научна заједница је подељена око тога да ли конкурс треба да буде поништен: поставило се питање да ли ће 15. августа истраживачи добити плате уколико то влада уради и да ли ће уколико то не уради, плате бити значајно мање јер се „појавило” седам хиљада научника више него у претходном циклусу.

Др Весна Милетић из Покрета „Спасимо науку” је конкурс назвала тамним вилајетом – ко подржи конкурс кајаће се, ко не подржи исто и нагласила да је у интересу свих да влада донесе одлуку што пре.

А колико је ова тема „врућа”, јасно се видело и по томе што је организатор погрешно проценио да ће за све заинтересоване бити довољна мала сала Дома културе Стари град „Пароброд”. Многи научници су стајали у ходнику, неки нису успели ни да уђу у зграду, а атмосфера на моменте није била ни налик академској, већ је више подсећала на фудбалску утакмицу.

Министар просвете је после буквално сваке реченице био пресецан узвицима, добацивањима и гласним смехом. Он је објаснио да је основни проблем тај што је буџет за науку остао исти као и пре шест година (11,2 милијарди динара), али се повећао број истраживача са 11.500 на 18.000.

– По први пут ће због тога значајан број истраживача морати да остане без пројеката и то је проблем са којим ћемо се суочити у сваком конкурсу. Јасно је да не могу сви да буду задовољни – рекао је Вербић, пресецан коментарима „да оваква категоризација научника не постоји нигде у свету”, и да је министар „расписао конкурс кршећи закон”…

Потпредседник Српске академије наука и уметности Зоран Поповић је рекао да је недопустиво што ће на конкурсу моћи да учествују институције које нису акредитоване за научни рад и додао да, иако не постоји особа која је задовољна конкурсом, научна заједница ништа неће добити одлагањем.

Сва места на трибини била су попуњена, многи су стајали и у ходнику

Он је, такође, подсетио и да седам година ни један пројекат није оцењиван (раније је то било на две године) и да су многи научници који нису били продуктивни, сада видели спас у обарању конкурса. Поповић је рекао да САНУ о овом питању није заузела јединствен став и да су у јавности познати само појединачни иступи академика. Подсетимо, подршку Вербићу дао је председник САНУ, академик Владимир Костић, као и ректор БУ, Владимир Бумбаширевић.

Др Александра Павићевић из Етнографског института САНУ, која је говорила у име Заједница института Србије је показала документ према којем Вербић није усвојио 30.000 примедби научне заједнице. Односно, рекла је, прихватио је само 10 одсто и то маргиналних. Иначе овај институт је на Интернету покренуо петицију за поништавање конкурса коју је до сада потписало 1.100 истраживача.

– Ја сам задивљен ефикасношћу мојих сарадника ако су успели да измене за тако кратко време 3.000 грешака – био је одговор Вербића, праћен смехом у сали.

Др Павићевић је одала признање министру на „храбрости да стане пред незадовољне научнике”, али поновила да је основни проблем што научна заједница није консултована, што се заоштравају разлике између факултета и института, као и између „природњака” и „друштвењака” и додала да би „акт о финансирању неко морао да објасни нама друштвењацима јер је потпуно неразумљив”.

Вербић је одговорио да је научна заједница консултована (али није уважена, чуло се из публике), одражане су јавне расправе, научници су радили на свим документима („објавите имена људи који су писали документа”, узвраћено је из публике)… Он је рекао да је урађено све што се могло у ситуацији када влада није формирала Национални савет за науку, иако је Министарство просвете у два наврата (у октобру прошле и фебруару ове године) достављало предлоге за именовање.

извор: Политика

Прочитај без интернета:
0 гласовa