Суштина неслагања на линији Бањалука-Сарајево је у томе да ли 196.000 људи (6% укупне популације) од којих већина ради у иностранству, треба да добије статус сталних становника. Међу њима је убедљиво највише Бошњака, а најмање Срба. Зашто онда не би пописали и око пет милиона Срба из дијаспоре и приказали их становницима БиХ?!
По незваничним проценама које је објавио сарајевски магазин „Став”, концепт сталног становништва који је усвојен прегласавањем Срба значиће да ће 50,1% популације БиХ чинити Бошњаци (око 1,764 милиона). Срба 1,085 милиона или 30,8% укупне популације БиХ, а Хрвата ће бити 543 хиљада (15,4%) – од укупно 3,52 милиона људи
Република Српска је 2013. имала око 1,050 милиона људи, Дистрикт Брчко око 70.000, а Федерација БиХ 2.030.000 становника
Већински народ чини не мање од 90% популације Републике Српске, док је Бошњака око 7%, а то више не може да оспори ни један Педи Ешдаун

Пише: Милош ЗДРАВКОВИЋ

РЕЗУЛТАТИ пописа становништва БиХ из 2013. су објављени упркос противљењу РС, а уз прећутну подршку Запада.

Одлука је донесена без сагласности и противно споразуму три члана Председништва БиХ. А то ставља тачку на грађанску државу БиХ и ма како то чудно деловало – коначни је пораз сарајевске политичке елите.

Све они који су се упињали у последњих двадесет година, од завршетка етничког и секташког рата, да покажу да су Бошњаци другачији, да су они, пре свега Босанци и Херцеговци, грађани, као и да значајан број Срба и Хрвата, то прихвата, те да на тај начин докажу да током деведесетих година није био етнички сукоб у БиХ већ агресија на грађане БиХ – попис је демантовао на бруталан начин.

Испоставило се да на сарајевски стадион Кошево многу стати сви Срби и Хрвати пописани у том граду и да остане и места за остале.

У Сарајеву тријумфално објављени резултати пописа дефинитинво су потврдили да у тој земљи не живе ни Босанци ни Херцеговци, ни грађани, већ – Срби, Хрвати и Бошњаци. То је била последња карта на коју више ни с блефом не могу заиграти сарајевски лидери пред међународном заједницом, али ни пред оним Србима и Хрватима који су прогутали аспирин мондијализма и искључиве кривице пре свега српског народа (Чеде, Наташе, Соње…).

БиХ је једина држава у Европи у којој атеисти, или верски неопредељени, готово да не постоје, барем на папиру, наравно.

Мање од три одсто становништва не припада ниједној од великих религија. То је податак на којем би БиХ позавиделе и државе у исламском свету. Чак би и у теократским државама пронашли мало више „неверника“ него у БиХ.

Ако Бошњаци желе да зову језик којим говоре босанским, зашто не би то испоштовали, баш као што би требало и да испоштујемо жељу већине Срба и Хрвата у БиХ да их не зову Босанцима или босанским Србима и Хрватима, већ само Србима или Хрватима.

Ипак, по ко зна који пут су представници српског народа уз помоћ „странаца” прегласани.

Суштина неслагања на линији Бањалука-Сарајево је у томе да ли 196.000 људи (6% укупне популације) од којих већина ради у иностранству, треба да добије статус сталних становника. Међу њима је убедљиво највише Бошњака, а најмање Срба. Зашто онда не би пописали и око пет милиона Срба из дијаспоре и приказали их становницима БиХ?!

Кључно је фамозно 40. питање на пописницама којим се тестира место рада и школовања које траје дуже од годину дана изван земље.

Став Завода из РС је да се те пописнице искључе, јер је очигледно да тих преко око 120.000 људи годинама, односно деценијама не живе у БиХ. Идентичан став српских представника је и по другој „великој контроверзи“, која се односи на преко 70.000 пописница код којих одговори на кључних седам пописних питања нису конзистентни или их нема. Индикативно је да официјелна постпописна анкета указује на чак 10% мање људи од броја пописаних, док је нпр. у Србији тај показатељ за претходне пописе био око 1,5% (и то углавном да је мање пописано од стално присутних).

По незваничним проценама сарајевског магазина „Став”, концепт сталног становништва који је усвојен прегласавањем Срба значиће да ће 50,1% популације БиХ чинити Бошњаци (око 1,764 милиона). Срба 1,085 милиона или 30,8% укупне популације БиХ, а Хрвата ће бити 543 хиљада (15,4%) – од укупно 3,52 милиона људи.

Шта ово доноси Бошњацима!? Ништа, сем што ће Бакир Изетбеговић махати папиром да Бошњаци коначно чине апсолутну већину становништва БиХ. У стварности донеће малу предност Бошњацима у Брчком и Сребреници, на локалним изборима.

Урачунавање оних који живе на Западу у сталну популацију Дистрикта Брчко вероватно ће довести до тога да Бошњаци постану блага релативна већина те територије која спаја или одваја два дела Републике Српске. С обзиром на статут Дистрикта, то неће имати никакве директне последице по будућност БиХ и Републике Српске.

Шта су Бошњаци изгубили!? Дефинитивно више нико не може да говори о једној држави и једној нацији. Срби су по ко зна који пут прегласани, питање Мостара је још даље од решавања (други кључни проблем на релацији Бошњаци-Хрвати), бошњачка грађанска елита је закопана два метра под земљу, а прича о агресији је и формално завршена.

Ипак, да се осврнемо на реално стање на терену.

На основу стопа наталитета, морталитета, те броја деце у школама у БиХ, лако се може закључити да је стална популација БиХ између 3 и 3,1 милиона становника. Јасно је да демографски трендови у БиХ не могу битније одступати од региона, а посебно од Хрватске и Србије. Стопе наталитета у ове две земље су 9,1, односно 9,3 промила, док су стопе морталитета 12,2 односно 14,4 промила 2015. године (иначе, сличне стопе наталитета имају практично све источноевропске земље, док су стопе морталитета углавном у распону између Србије и Хрватске).

Истина, аутохтона муслиманска популација у Европи има нешто веће стопе наталитета, али то би само могло да указује да је Бошњака још мање у БиХ.

По реалном стању на терену, може се претпоставити да је РС 2013. имала око 1,050 милиона људи (Дистрикт Брчко око 70.000, а Федерација БиХ 2.030.000 становника).

Етничка структура тог ентитета („на терену“) изведена на основу наталитета и морталитета по нацијама (те и школараца по матерњем језику) указује да већински народ чини не мање од 90% популације Републике Српске, док је Бошњака око 7%, а то више не може да оспори ни један Педи Ешдаун.

Кључна политичка дилема БиХ је: обнавља ли се „партнерство против трећег“. Попис је управо то вратио у стварност.

Пописом је БиХ добила огледало у које, ако је судити према коментарима пописних резултата, гледа са изопачене стране. Па се тако оно што би требало да буде пораз – слави као победа.

извор: fakti.org/srpski-duh/popis-stanovnistva-se-pretvara-u-poraz-bosnjaka-i-sarajeva

Прочитај без интернета:
3 гласa