„Ахмет Давутоглу поднео је оставку на место премијера Турске, наводно због несугласица са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, сада. На конференцији за штампу Давутоглу је изразио безрезервну лојалност бившем шефу, али није успео да сакрије знакове разочарања на лицу – можда и запањености што је и на њега дошао ред. То је стара прича: лојални сатрап који гради каријеру нападајући господареве противнике, да би на крају и сам био одбачен“, пише амерички аналитичар Декстер Филкинс.

Изградио је палату са 1.000 соба
„Нема потребе проливати сузе за Давутоглуом који је годинама спремно марширао уз Ердогана у походу против турских демократских институција и тако довео земљу до ивице диктатуре. Ако некога треба жалити, то је турска демократија која је овим чином остала без једног од последњих механизама зауздавања Ердоганове моћи. И заиста, можда ће Давутоглуова оставка остати запамћена у историји као тренутак када се турска демократија урушила“, сматра овај стручњак.

„Тај тренутак дуго се припремао. Ердоган је постао премијер 2003, када је његова странка освојила парламентарну већину на општим изборима. У то време Ердоган је у Турској и иностранству слављен као ново лице исламске демократије и мост између истока и запада. Турска је већ била чланица НАТО-а и претендовала је на чланство у ЕУ. Амерички председници – прво Буш, а онда и Обама – имали су за њега само речи хвале; били су презадовољни што најзад имају пријатеља у иначе непријатељском делу света“, тврди Филкинс.

„Истину говорећи, Ердоган је од самог почетка показивао забрињавајуће антидемократске склоности. Познат пример је серија истрага о наводно огромној тајној мрежи војних и обавештајних официра који су радили на неутралисању турске демократске владе. Под тим изговором ухапшене су стотине Ердоганових противника, укључујући многе универзитетске професоре, новинаре, војне официре и припаднике хуманитарних организација – укупно више од 700 људи – који су чинили језгро политичке опозиције“, наводи амерички аналитичар.

„Прекретница за Турску била је 2013. година. Те године је завршена изградња нове председничке палате са 1.000 соба (и пет стално запослених прехрамбених технолога који проверавају да ли је председникова храна отрована) која је коштала 600 милиона долара. Исте године Ердоган је послао полицију на демонстранте у парку Гези у Истанбулу, где су ови протестовали због Ердоганових аутократских испада; неколико демонстраната је убијено, а хиљаде њих су повређени или ухапшени.

Ердоган сада сам држи сву власт, без икакве контроле. Надајмо се да ће Давутоглуова оставка пробудити турске гласаче. Јер време за спас турске демократије истиче“, закључује Филкинс.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/575175/Poslednji-sati-turske-demokratije

0 гласовa