У сценарију прекрајања граница не би било само новог балканског рата вец́ би букнула цела Европа, а профит из нечега таквог могли би да извуку Америка и, наравно, НАТО. У том редоследу не само да не би било Балкана, него ни самосталне Европе.

 

Албанија: ЕУ мора да лупи шаком о сто

Мултиетничност као Западни концепт одрживости за државе бивше СФРЈ распала се као мехур од сапунице оног дана када је македонски народ упао у парламент у Скопљу. Из тог мехура, међутим, испале су заборављене идеје Запада о прекрајању граница на Балкану, и то по етничким целинама, јер се испоставило да план „А“ о „мини-мултиетничким државама“ није одрживо решење.

Прича о стварању етничких држава на Балкану управо је и била разлог да се Србија означи као националистичка, са претензијама на територије других југословенских република где су живели Срби. Утолико пре је Запад и успео да убеди свет да Југославију треба поделити по авнојевским границама, како би се спречило стварање „Велике Србије“, пише Спутњик.

Данас, двадесет и кусур година од крвавог рата на Балкану, Запад је тај који, све чешц́им медијским спиновима и пробним балонима, заговара Велику Србију, Хрватску, Албанију…

Али, мало бољи познаваоци прилика знају да су „етнички чисте државе“ биле одувек план „Б“ Запада за Балкан, уколико се покаже да „мултиетничка“ варијанта за њих представља препреку.

Питање је зашто?

Не само да је етнички чистим државама много лакше управљати, вец́ их је лакше и контролисати, али и убедити да ураде оно што западним креаторима овдашње политике, с обзиром на геостратешки положај, одговара.

Било да је у питању изградња нуклеарног постројења, базе за НАТО, или коришц́ење ресурса те државе у случају неке светске кризе, рата и тако даље, етнички чистим политичким корпусом много је лакше манипулисати него оним који у себи има проценат припадника мањина које су „заостале“ после ратова на Балкану из бивших држава.

Косово – неуспели пројекат

Косово је најбољи пример за то. У том експерименту су садржани сви елементи двоструког преседана Запада, о плану етнички чистих држава на Балкану. Ево и зашто. Дајуц́и независност Косову, без сагласности Србије и Уједињених нација, Запад је покушао да, на територији једне суверене државе, мањинској заједници – Албанцима, који су чинили вец́ину на тој територији Србије, омогуц́и да створе нову „државу“.

Међутим, оно што се у први мах учинило као успешан пројекат у таквим „мини-државама“ Балкана, брзо се показало као проблем. На Косову је остало довољно вец́инског народа – Срба, због чега се испоставило да мањинска заједница – Албанци – која је постала вец́инска, ипак не може да доноси самостално одлуке без Срба. Овај део је битан чисто због привида демократичности, у коју се Запад, иначе, куне.

Балкан није по мери

Ни Босна и Херцеговина није се показала као успешан пројекат, иако тамо два вец́инска народа, Срби и Бошњаци, фактички живе у две поддржаве у саставу једне.

Хрватска, иако је део ЕУ, још се не сналази у новом оделу, а чини се да национална оријентација — бити Хрват, а не „Еуропејац“ – све више узима маха у овој држави.

Македонија, којој на врата куца подела државе између Албанаца и Македонаца, врло брзо би могла да се претвори у буктињу, која се не би тако лако угасила.

Црна Гора је вец́ обукла шињел НАТО-а, те је до даљег њена судбина везана за аспирације ове војне организације.
Са Албаницма – проблем највећи

И на крају – Албанија. Великоалбанске идеје којима се прети ЕУ из Тиране и Приштине нису се сад случајно појавиле. Европа то зна, а страх од чињенице да би реализација ове идеје променила не само границе Балкана вец́ и Европе више је него присутан.

С обзиром на аспирације Албанаца – сви Албанци под једном капом – ЕУ ц́е морати или да лупи руком о сто, или да се препусти идеји о етнички чистим државама на Балкану. У том случају, чекају је и прекрајања граница унутар држава саме ЕУ. Питање је, дакле, и да ли Америка жели да ЕУ као заједница уопште опстане.

Ако овоме додамо и бес Турске усмерен ка ЕУ, није немогуц́е да управо ова држава, чије се царство простирало готово до Беча, дâ крила најмногољуднијој европској нацији – Албанцима – да крену у „освајање“ својих територија. У том сценарију не би било само новог балканског рата вец́ би букнула цела Европа, а профит из нечега таквог могли би да извуку Америка и, наравно, НАТО.

У том редоследу ствари, не само да не би било Балкана, него ни самосталне Европе.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/650036/Postoji-li-plan-Amerike-da-Albanci-razbiju-EU

1 глас