БЕОГРАД – Руски кредит од 800 милиона моћи ћемо да користимо и након рока за који је одобрен, а нови рок ће бити уговорен до посете премијера Русије Дмитрија Медведева нашој земљи, изјавила је данас потпредседница владе и министарка грађевинарства Зорана Михајловић.

„До доласка Медведева министарства финансија Србије и Русије требало би да усагласе продужење руског кредита“, рекла је Михајловић одговарајући на питања новинара у Влади Србије.

Првобитни рок за повлачење руског кредита би је до краја 2017, а Министарство грађевинараства, саобраћаја и инфраструктуре најавило је да ће коришћење руског кредита бити продужено за још четири године, односно до краја 2021.

Михајловић је казала да су до сада потписани анекси уговора за прејекте вредне 760 милона долара, као и да је до сада повучено 40 или 45 одсто средстава руског кредита, пошто још нису завршени поједини пројекти.

Руски кредит требало би да покрије модернизацију и градњу Панчевачке пруге, шест деоница на Коридору 10, обнову барске пруге од Ресника до Ваљева, пругу Стара Пазова – Нови Сад и пројектовање новог Диспечерског центра за управљање железничким саобраћајме у Србији, као и набавку 27 нових дизел-моторних возова из Русије.

Михајловић је подсетила да је модернизација Панчевачке пруге при крају, да је завршена модернизација три северне деонице на Коридору 10, као и да је почела модернизација три јужне деонице и обнова Барске пруге од Ресника до Ваљева, а у току је и испорука нових руских возова.

Руски кредит се продужава, како је раније најављено, због комплексности извођења радова на прузи Стара Пазова – Нови Сад пошто ће се инфраструктурни објекти на тој деоници – тунели и мостови, градити најмање четири године.

Градиће се вијадукт у плавном делу реке Дунав и тунел Чортановци.

Нови вијадукт ће бити двоколосечни и обухвата два моста од којих је сваки дугачак око три километра. Дужина новог тунела Чортановци, који се састоји од две цеви спојене евакуационим пролазима износи 2,2 километра.

Приликом изградње тих објеката биће коришћене напредне методе за извођење радова на пробијању тунела и учвршћивање земљишта у циљу заштите од клизишта.

Нови диспечерски центар за боље везе с регионом

Руски Институт Ниас и Саобраћајни институт ЦИП потписали су данас уговор о пројектовању јединственог диспечерског центра за управљање железничким саобраћајем у Србији,

Уговор су у Влади Србије потписали заменик генералног директора руског Института Ниас Андреј Павлоскиј и генерални директора Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић, а присуствовали су потпредседница владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић, амбасадор Русије Александар Чепурин и први потпредседник Руских железница Александар Мишарин.

Према речима министарке Михајловић, у наредних годину и по до две моћи ћемо да управљамо комплетним железнички саобраћајем у Србији.

Како је навела на конференцији на медије, стари диспечерски центар у Србији постоји већ више од 30 година и технолошки је превазиђен, а нови је неопходан како бисмо имали модерне железнице које ће бити повезане с регионом.

Михајловић је додала да ће тек бити разматрани начини финансирања тог пројекта када буду познати сви технички детаљи.

Иначе, израда техничке документације коштаће 950.000 долара, Нови диспечерски центар у Београду био би изграђен, опремљен и оформљен уз помоћ Холдинга Руских железница, а процењена вредност изградње је око 20 милиона долара.

Диспечерски центар је један од четири пројекта предвиђених Меморандумом о стратешком партнерству између РЖД и Инфраструктуре железнице Србије, а који је потписан 27. октобра 2015. у Москви.

Након израде идејног пројекта диспечерског центра треба да се уради главни пројекат његово развоја у три фазе: прва за БГ чвор, друга за Коридор 10 и трећа за осталу железничку мрежу у Србији.

Михајловић је рекла да је Диспечерски центар важан и за координацију свих видова саобраћаја.

Она је захвалила Руским железницама истичући да ће њихово знање и искуство допринети модернизацији српских железница.

„Верујем да ће се сарадња наставити и у нарендом периоду“, рекла је Михајловић додајући да се већ разговра о новим пројектима, ка о што је на пример обнова целе барске пруге у Србији.

Она је навела да је пре две и по године просечка брзина возова била 40 до 50 км на сат, а на појединим деоницама и свега 15 км на сат.

Према њеним речима, вредност инвестиција и кредита за које је влада дала гаранције је била од 1,8 до 2,2 милијарде евра, али да се ни на једној прузи није радио ремонт.

Она каже да су активирани кредити ЕБРД и Русије од 800 милиона долара, као и да је, од 3.600 км пруга, модернизовано око 200 километара за брзине од 120 км на сат.

„Ове године ћемо модернизовати још 200 км пруге за ту брзину“, рекла је Михајловић.

Михајловић је истакла да ће се градити и брза пруга Београд – Будимпешта и да ће бити настављена модернизација пруге Београд – Ниш.

Мишарин је захвалио Влади Србије и Михајловићевој за плодну сарадњу са Руским зеленицама.

Он је истакао да су железнице најважнији вид саобраћаја у Русији и да та земља има огромно искуство у развоју железнице, као и модерну технологију.

„Приводи се крају први и други анекс у Србији, а овај уговор за пројектовање новог Диспечерског центра је нова фаза“, рекао је Мишарин.

Како каже, диспечерски центри су важни свуда у свету за управљање железницом, али и координацију свиг видова саобраћаја – за већу ефикасност, мање трошкове и већу брзину.

„Радује ме то што је у Србији за један и по пут повећан број путника на железници“, рекао је Мишарин.

Он каже да је са министарком Михајловић разговрао и о новим правцима за сарадњу о модерниацији пруга у Србији изразио очекивање да ће ти преговори бити успешни.

Мишарин је говорећи о новом Диспечерског центру рекао да би и у Србији могло да се постигне да интервал између возова буде свега три минута, као што је то у Русији.

Има заинтересованих инвеститора за Фрушкогорски коридор

Михајловић је изјавила да има заинтересованих инвеститора за градњу Фрушкогорског коридора и да ће до краја године бити комплетирана пројектно-техничка документација.

Реч је о аутопуту Нови Сад – Рума са тунелом кроз Фрушку гору, укупне дужине 37 километара.

„Фрушкогорск коридор смо покренули пре годину и по дана. Део пројектно – техничке документације је готов, а други део ће бити готов до краја ове године“, рекла је Михајловић одговарајући на питање новинара.

Она истиче да се разговара и са потенцијалним инвеститорима о том пројекту.

„Било је заинтересованих, али још ситуација није таква да је то сигурно и не могу још да их представим“, казала је Михајловић додајући да су у буџету тог министарства издвојена средства за тај пројекат.

Предвиђено је да у другој фази тог пројекта аутопут буде продужен до Шапца и Лознице.

www.nspm.rs/hronika/ruski-institut-nias-i-saobracajni-institut-cip-potpisali-ugovor-o-projektovanju-novog-dispecerskog-centra-za-zeleznicki-saobracaj.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa