Дугогодишњи новинар, затим помоћник министра правде, а касније и успешан правник који између осталих заступа и породице војника настрадалих под неразјашљеним околностима у касарни Топчидер, Предраг Савић се већ неколико година уназад бори са најтежом болешћу свог блиског члана породице.

 

      Предраг Савић жели да помогне оболелима од рака

 

У дирљивом писму јавности, Савић објашњава са чим се све његова породица у борби против опаког противника суочавала у домаћим медицинским установама, а затим и описује клинику у Грчкој у којој све више људи из Србије, али и из целе Европе траже последњу наду. Ово писмо отуда преносимо у целости.

„Откада је један члан моје фамилије оболео, пре две године од адемо карцинома, сазнао сам много тога о неефикасности званичне медиице, о деловању слободно могу да кажем фармако мафије. Сазнао сам и добио хиљаде рецепата и савета за излечење. Схватио сам да алтернативна медицина фукционише по истим принципима као и званична и да је профит свима главни мотив. Алтернативци су јефтини али, и ризичнији. Не сумњам да има срећника којима је помогла официјелна медицина. Таквих позитивних примера има и на страни алетернативаца. Посебно сам уверен да су потпуно у праву сви они који указују на утицај исхране тј. киселости намирница на развој тумора. Бели хлеб, шећер и ‘црвено’ месо доказано поспешују раст многих карцинома.

Као дугодишњи новинар, па потом помоћник министра правде и на крају – адвокат, научио сам да све два пута проверавам. Да у све сумњам. Са доста резерви први пут сам ушао у ову атинску клинику Јатрополис. Мислио сам још једна ‘индустрија’ која прави профит на туђој муци.

Прво сам сазнао, преко интерента, да уз помоћ сличне радио-тераписјке технологие, сајбер и томо ножем, онколошке пацијенте лече у Енглеској, Турској и Немачкој. Прво се направи дијагностика уз помоћ пет и других модерних скенера, а потом три ‘Д’ снимак тумора на који се делује високим дозама радиотерапије. Народски речено та зрачења су врло прецизна и праве врло малу штету на здравим ћелијама.

Добар глас се далеко чује

Даље сам уочио да се сличне турске клинике много рекалмирају. Ова атинска врло мало полаже на маркетинг. Доктор Стелиос Коуварис,који одлично говори српски, каже: ‘да им је сасвим довољан добар глас који проносе пацијенти’. Др Стелиос додаје ‘ми смо ту да водимо рат против опаке болести а, не да много обећавамо!’.

У ходницима срећем пацијенте из целе Европе. Највише их је са балканских простора. Има ту Срба, Босанаца, Хрвата, Словенаца, Македонаца …. Све је чисто и фукционише по прецизној сатници, врло ефисно и без осећаја и знакова да сте у установи, где спас траже најтежи болесници. Особље је љубазно, полетно и релативно младо. Делују уиграно, одгворно и стручно. Др Стелиос појашњава да није довољна само савремена технологија већ и стручни кадрови. Подсећа да је код пацијената врло битан псхички елеменат, вера у излечење и поверење у лекаре.

Утисак са почетка приче се полако мења. Упознајем све више људи којима су овде уз помоћ томо или сајбер ножа ублажили болове, поправили квалитет живота, смањили или потпуно уништили туморе. Неки су још на третманима, неки су дошли на контроле уз тврдњу да су тумори уништени. Неки су већ били у Турској и Немачкој па су дошли у Атину да овдашњи лекари покушају да ваљано доврше посао. Ређају се приче људи из Зворника, Ниша, Зрењанина, Бора, Врања, Сарајева … Код сваког је присутан неки бољитак .

Месец дана слушам приче и проверавам, сви се слажу да је битно стићи на време. Има и оних који су Србији оперисани по неколико пута, који су ишли на хемио и биолошке терапије али, зло се враћало. Сви се жале што раније нису сазнали за ове терапије.

„Како је могуће да лекари у Србији не помињу овај третман?“

– Не могу да верујем да ми нико од лекара у Србији, а обишла сам много прагова, није рекао за овакву могућност лечења – прича ми М. Из Ниша, која је довела сина, због саркома на костима.

– Дете су ми на непрецизним, застарелим апаратима за зрачење ‘пржили’, а ефекат је изостао. Да дођем у Атиу препоручио ми је пацијент из Бора – прича она.

Да би смањили трошкови лечења (они су за српске услове релативно скупи, око шест хиљада евра је најефтији комплетан третман на сајбер ножу ) већина пацијената из Србије смештена је у изнајмљеним апартманима и становима, одакле их возачи са клинике возе на зрачења. И на крају Срби су Клиници су помало повлашћени и када је у питању цена и братске, православне везе.

На крају схватам да је моја људска обавеза да, ова моја сазнања саопштим широј јавности. Немам право да ћутим, без обзира како прођу зрачења код мени блиске особе. Ако и једном човеку помогнем са овим текстом, биће ми неизмерно драго. Зато објављујем адресу сајта клинике и мејл адресу др Стелиоса Коувалиса: „www.iatropoli.gr i s.kouvaris@magnitiki.gr „

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/664123/Potresna-ispovest-bivseg-pomocnika-ministra-pravde

10 гласовa