Пише: Станислав ТАРАСОВ

Ћерка фирма Газпрома South Stream Transport B.V. обавестила je италијанску Saipem S.p.A. o раскиду уговор за изградњу прве линије морског дела гасовода.

По свој прилици, таква одлука је донета под притиском одређених негативних и непредвиђених фактора, јер je пре неколико дан цевополагач италијанске компаније Saipem – Castoro Sei био усидрен у близини Анапe, где је требало да почне изградња прве линије гасовода Турски ток.

Нешто раније Газпром је организовао медијско „цурење“ писма члана управног одбора Сергеја Прозорова, у којем је затражио да се од 1. јула обуставе радови на изградњи дела гаснотранспортне инфраструктуре све док компаније не добију посебну дозволу за њихово обнављање.

У вези са овим падају уочи су следеће важне околности.

Турски ток, као што је познато, треба да буде положен по дну Црног мора по траси Јужног тока који је отказан крајем 2014. године, тек у западном делу је требало да скрене ка југу и стигне у европски део Турске.

Гаспром се због позиција Запада одлучио за само на две линије цевовода, јер су за тај пројекат већ били потписани уговори са поменутом Saipem и швајцарском Allseas Group. Али, у јесен прошле године су владе Италије и Холандије дале дозволу својим фирмама да учествују у изградњи само једне линије – турске.

С друге стране, Анкара је започела дискусију о попусту на гас, али собзиром да оваква игра није први пут организована, то није изазвало значајнију узнемиреност. Међутим, након што су у Турској одржани парламентарни избори, на којима је владајућа Партија правде и развоја изгубила апсолутну већину и била приморана да се бави формирањем коалиционе владе, поставило се питање рокова за потписивање руско-турског међувладиног споразума о Турском току.

Готово у исто време, Газпром је преговарао са италијанском Eni, која је главни прималац гаса преко украјинског транзитног коридора, што чини компанију подложнијом ефектима одлуке Газпрома да обустави транзит преко Украјине.

Када је Москва саопштила, да ће транспортовати гас преко Украјине и после 2019. године, то је протумачено као покушај да се сачувају односи, пре свега, са Eni. Чињеница је да су почели проблеми када је прошле године на чело концерна дошао Клаудио Дескалци, који је на том месту наследио Паола Скаронија (са којим је Газпром имао конструктивне односе).

Појавила се сумња да ће Eni, највећи корисник руског гаса, пристати да премести место испоруке природног гаса из Тарвизиа (северна Италија) у предложено чвориште на турско-грчкој граници. Ситуација је почела да се „компликује“, па је Газпром одлучио да суспендује радове на изградњи Турског тока, иако радови на пројекту у целини нису заустављени.

Такозвана гасоводна дипломатија није само преоптерећена мало коме познатим техничким детаљима, већ садржи значајну политичку и геополитичку компоненту, а могућност погрешних стратешких прорачуна за све учеснике ове игре може имати озбиљне последице.

Турска претендује на улогу главног енергетског транзитног центра на Блиском Истоку, али као и Украјина све више постаје место сукоба интереса неколико великих геополитичких играча, и, како пише интернет портал Haggin из Бакуа, све више „оболева од украјинства“.

Није случајно Русија покренула још једну транзитни опцију – Северни ток – 2, јер след догађаја у Турској води ка краху „вертикале власти Реџепа Ердогана“.

„Турска је – земља енергетског дефицита, који снажно кочи привреду и који у будућности може задовољити само Русија – наставља Haggin. – А док добију значајне количине гаса из Азербејџана и Ирана, Турци морају некако да преживе“, тачнје, „морају да избегну реализацију америчког сценарија“, који је могућ у случају ако се Турској наметне улога „блокатора у америчким плановима за изоловање Европе од Русије“. Тим пре јер на Блиском Истоку дешавања иду драматичним током.

У интервјуу за Le Figaro, бивши шеф CIA и NSA Мајкл Хејден искрено говори: „Ирак више не постоји, као ни Сирија. Либан се практично распао, као што ће, вероватно, и Либија. Споразум Сајкс-Пико, којим су европске силе 1916. године нацртале на карти те државе, никада није одговарао реалности… Нестабилност у региону ће трајати још 20-30 година. Тешко је рећи куда све то води. Али, мислим да политика обнављања ових држава није одржива… Мислим да су Курди – наши најбољи савезници у региону. И они ће то остати у сваком случају, јер су заинтересовани за алијансу са Западом“.

То је на југу Турске. А на северу, у Азербејџану, су почели да „одмотавају“ пројекат AGRI – стварање транспортне везе за испоруку азербејџанског гаса у Европу преко тзв. интерконектора Азербејџан-Грузија-Румунија.

Према писању листа „Азербајџанске новости“, који се ослања на саопштење шефа министарства енергетике Азербејџана Натига Алијева, „земаље учеснице пројекта намеравају да га заједнички промовишу у Европској комисији како би она укључила AGRI у коначни списак пројеката од заједничког интереса Европске фондације за стратешке инвестиције“.

Баку, као и Москва, маневрише својом гасном политиком, не одустаје од Трансанадолијског пројекта (TANAP), али већ припрема резервну варијанту транзита гаса ка Европи. Истовремено се појавио извештај да је Баку је понудио Газпрому да почне испоруке гаса у Азербејџан и то, по подацима агенције Turan, „неколико милијарди кубних метара ове године“.

Тај лист се чуди: „Зашто је одједном Азербајџан одлучио да обнови снабдевање руским гасом“? Међутим, ово је знак да је дијагностика Москве и Бакуа о предвиђеном развоју догађаја у Турској и на Балкану постала иста и да сада обе стране желе да делују заједнички, а не на нивоу конфронтације или жестоке конкуренције.

fakti.org/rossiya/medija-menju/gazprom-privremeno-suspendovao-gradnju-turskog-toka-evo-sta-je-u-pozadini

0 гласовa