„Када анализирамо нуклеарни споразум са Ираном не бисмо смели да испустимо из вида Кубу. Јер, санкције против обе ове земље биле су у сваком погледу плод чисте самовоље САД. И то су не само у случају ове две државе, већ и у случају више од седамдесет других земаља широм света. У питању су огромни ресурси овог типа на Земљином шару којима САД располажу да би могле да почисте наметљиве такмаце из сопственог лагера када је реч о преотимању тржишта“ пише искусни немачки политичар Вили Вимер у ауторском тексту.

Он сматра да је зато био добар потез немачког вицеканцелара и министра привреде Зигмара Габриела који је, имајући у виду да ће санкције против Ирана бити укинуте, одмах по постизању нуклеарног споразума и пре свих отпутовао у Иран како би осигурао шансе немачкој привреди.

- Чак не морамо да се даље не удубљујемо у стотину страна самог споразума и исто толико страна његових анекса, нити да осматрамо саборне параде надлежних америчких адвокатских канцеларија да бисмо схватили да ће бити могуће да се конструишу нови проблеми. И у овом случају ће се будуће политичке акције одвијати по оној: „Господ дао, Господ и узео“, пише Вимер.

- Самовоља која се манифестовала приликом наметања санкција, а која се манифестовала и приликом њиховог укидања, одређиваће и убудуће след догађаја. Шта ћемо када је свет тако скројен, чак и када, како је ових дана известила немачка штампа, бивше судије Савезног уставног суда нађу за сходно да као „антиамеричке“ глатко одбаце тврдње попут ове. Наравно, успостављање новог привредног поретка путем одредби ТТИП-а и укидање демократске државе, које иде руку под руку са њим, пружиће нова образложења самовољи – пише Вимер у свом осврту.

- Аспекти нуклеарног споразума са Ираном представљају можда највећу вододелницу какву је свет видео од краја Другог светског рата наовамо. Престравићемо се када схватимо којом брзином Сједињене Америчке Државе широм глобуса извлаче из дуготрајне изолације потенцијалне партнере Руске Федерације – пише он.

- Пречесто смо десетине протеклих година гледали ратовима дефинисан рукопис САД, да бисмо се олако отресли оваквих мисли. Ово се не дешава само државама којима су уведене санкције.
Познајући позадину лабилности у Бразилу која може да је снађе сваког трена, бразилска председница ће, тачно знати колико далеко сме да се упушта у причу са БРИКС-ом, чак и када јој у вези са тим следећа Олимпијада пружа известан рок поштеде. Што се буде више ближило Светско првенство у фудбалу 2018. у Русији, оно ће имати све израженију функцију заштите Руске Федерације од сасвим прецизно циљаних бескрупулозних поступака САД.Јужна Африка ће знати до ког интензитета дестабилизације ће имати снаге да се брани. Индија је у савезу БРКИС управо то – Индија, сушти стратег.- закључује Вимер.

Олбрајтова у циркусу

Један демократски председник по имену Бил Клинтон је све ово о чему пишем демонстрирао чак и у Северној Кореји и то преко своје „незаобилазне“ министарке спољних послова, госпође Медлин Олбрајт, и преко њеног наступа у једном севернокорејском циркусу где су јој одушевљено клицали, записао је Вимер.

 

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/509822/Pozadina-nuklearnog-sporazuma-sa-Iranom-1-Amerika-odvlaci-Rusima-saveznike

Прочитај без интернета:
0 гласовa