У јучерашњем броју објавили смо први део текста немачког политичара Вилија Вимера о томе како Америка решавањем кризе са Ираном заправо одвлачи Русима савезнике.

- Наравно, у искушењу смо да, имајући у виду свет после потписивања нуклеарног споразума са Ираном, ближе анализирамо регионалне конфликте чије изазивање од стране Запада има за циљ Руску Федерацију, попут онога циља који је распламсао рат у Сирији и који никако није једини. Турски председник Ердоган је све учинио да се свргавањем свог личног пријатеља Асада, на Средњем истоку, домогне нове улоге следбеника османзима – пише Вимер у ауторском тексту.

- Међутим, Ердоган је бомбардовањем Курда протеклог викенда, испустио из вида да ће Израел предузети све да подржи све курдске аспирације. Да ли је у питању нова слобода деловања против Тел Авива коју су САД стекле путем нуклеарног споразума са Ираном, када је ово бомбардовање Курда уследило по изричитом америчком одобрењу? Када говоримо о нуклеарном споразуму са Ираном у фокусу се налази – Израел – додаје аутор.

Погрешна карта?

„Ово не важи само за односе између Тел Авива и Техерана, који су некада један другом падали у загрљај, колико је усмерено против треће стране. Израел је значајан фактор у самом Вашингтону када је реч о глобално најважнијим питањима. Зар је могуће да су при томе у исти мах два играча: републиканци у САД и израелски премијер Нетањаху, заиграла на погрешну карту?“, пита се Вимер.

- Није пала у заборав чињеница да су у САД демократе традиционални саговорници пријатеља Израела. Наравно, представљало је праву сензацију до које мере су републиканци заоштрили ствари. Они су ишли чак до једног, у читавом свету неуобичајеног, отвореног напада на изабраног председника државе, када су без Обамине сагласности Бењамину Нетанијахуу као премијеру и пријатељу републиканаца, допустили да одржи говор у Конгресу – коментарише искусни немачки политичар и наставља: „Када ослушнемо реторику сенатора Мекејна, онда морамо добро да поразмислимо о намерама израелског премијера у случају његовог трајног флерта са републиканцима.“

Подршка републиканцима

По Вимеру је најављени вето председника Обаме у случају било какве опструкције од стране Конгреса у вези са нуклеарним споразумом, сасвим јасно осветлио једну ствар: дугогодишња политика (САД) није била успешна. „Под знаком питања је да ли ће у оваквим околностима будућност одређивати блискост између републиканаца и снага наклоњених Израелу. Са губитницима се нерадо грлимо. У оваквом случају, мора се“, примећује он.

- Ово важи и за нуклеарни споразум са Ираном када правимо фине анализе и других централних компоненти у америчким председничким изборима. Као што се зна свуда у свету, постоји груба подела међу онима који финансирају ратно замешатељство које Американци означавају речју „избори“. На страни демократа то су адвокати. Ето разлога више да се радујемо Трансатлантском споразуму ТТИП-у и адвокатури. Ту се убраја и индустрија здравља. Како нам откривају разне публикације, републиканце неограниченим милионима долара подржавају лоби произвођача оружја (у свакој форми) и нафтни концерни – закључује аутор осврта.

„Нафтни“ избори

Да ли ће нафтна индустрија САД због онога што је председник Обама нуклеарним споразумом учинио могућим и даље бити на страни републиканаца, будући да јој је демократски председник учинио доступним расположиве капацитете рафинерија за прераду специјалне иранске нафте, а и више од тога? Бечки споразум је из темеља променио основну структуру предстојећих председничких избора у САД. Сада је на реду да све ово запамти само још господин Гласач, који треба да притисне тастер електронских гласачких машина, баш онако како су демократе препоручиле Венецуели. А, резултати нису изостали ни тамо!

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/510030/Pozadina-nuklearnog-sporazuma-sa-Iranom-2-Sukob-u-Vasingtonu-oko-Izraela

Прочитај без интернета:
0 гласовa